Начелник службе:
Прим. др сци. мед. др Илијана Мажибрада
спец. гинекологије и акушерства, супспецијалиста перинатологије

Др сци. мед. др Љиљана Плавшић Љиљана Плавшић
спец. педијатрије са специјалистичким академским студијама из исхране

Весна Алексић, гинеколошко-акушерска сестра - бабица, главна сестра

Сава Милошевић, медицинска сестра општег смера

Слађана Митић, гинеколошко-акушерска сестра - бабица

Адриана Банковић, гинеколошко-акушерска сестра - бабица

Ивана Крстић, струковна медицинска сестра – бабица

Милена Шубарић, струковна медицинска сестра – бабица, струковни специјалиста јавног здравља

Кристина Џомбић, струковна медицинска сестра – бабица

Републички центар за планирање породице је организациона јединица Инситута која је основана одлуком Владе Републике Србије од 24.11.1993. године. Исте године је Институт добио статус референтне установе за здравствену заштиту деце и школске деце и за здравствену заштиту жена у вези са планирањем породице, а Републички центар је постао носилац активности креирања и промовисања савремене концепције и праксе планирања породице и спровођења усвојене стратегије заштите репродуктивног здравља и обнављања становништва на националном нивоу.

Према одлуци Владе Републике Србије, 2017. године донета је Уредба о Националном програму очувања и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља грађана Републике Србије. Овом уредбом, Републички центар је, заједно са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, одређен као носилац активности у пружању стручне подршке у планирању, спровођењу, мониторингу, евалуацији и даљем развоју Програма.

Одељење за дечју и адолесцентну гинекологију, у оквиру Републичког центра, бави се превенцијом и лечењем гинеколошких поремећаја код девојчица и девојака узраста 0-19 година и јединствено је овакво одељење у Републици Србији.

Историјат Републичког центра за планирање породице

У првим годинама рада, Републички центар је био просторно, кадровски и функционално повезан са Клиником за хуману репродукцију Института. Као самостална организациона јединица Института, Републички центар почиње да ради након што је Влада Републике Србије 1998. године усвојила Програм за планирање породице који је израђен од стране мултидисциплинарног тима стручњака Републичког центра и представника Министарства за бригу о породици. Ово је био први национални програм у области планирања породице. Да би се створили услови за примену Програма на нивоу целе државе, одржан је низ едукативних семинара за лекаре, патронажне сестре, новинаре и представнике локалне самоуправе, и израђено је више пратећих стручних публикација.

Oдлукама директора Института и Управног одбора Института (новембра 1999. године и априла 2000. године), именовани су директор Републичког центра и колегијум стручњака различитих професионалних усмерења - демограф, специјалиста социјалне медицине, представници Министарства здравља и Министарства за бригу о породици Републике Србије - који су руководили Републичким центром. За првог директора је постављен проф. др Слободан Радмановић, спец. педијатрије.

Почетком 2001. године за директора је именован проф. др Милош Банићевић, спец. педијатрије и супспецијалиста педијатријске ендокринологије.

Од 2004. до 2007. године, директор Републичког центра била је Др сци. мед. Катарина Седлецки, спец. гинекологије и акушерства. Од 2007-2014. године Др Седлецки је начелник Републичког центра, а потом, до 2022. године, саветник директора Института за делатности Републичког центра.

Начелници у Републичком центру за планирање породице:

2007 - 2014. Др сци. мед. др Катарина Седлецки, спец. гинекологије и акушерства

2014 - 2018. Др сци. мед. др Зоран Станковић, научни сарадник, спец. гинекологије и акушерства, супспецијалиста дечје и адолесцентне гинекологије са међународном лиценцом (IFEPAG)

2018 - Прим. Др сци. мед. др Илијана Мажибрада, спец. гинекологије и акушерства, супспецијалиста перинатологије

Захвалности

Колектив Републичког центра је од свог оснивања био бројчано мали, али је сваки члан колектива имао својеврсну улогу у тимском раду и дао значајан допринос у различитим сегментима рада центра. Актуелни колектив дугује велику захвалност свим колегама који више нису радно активни у Републичком центру.

Др Катарина Седлецки је као руководилац наставила да ради на развијању промотивних програма и издавачке делатности Републичког центра. Као стручњак са међународним угледом, унапређивала је дијагностичку и терапијску праксу гинеколога, како кроз извођење и руковођење истраживачким пројектима Одељења за дечију и адолесцентну гинекологију, тако и кроз бројне ауторске радове којима је у научну и стручну праксу гинеколога уносила савремена знања, заснована на научним доказима, и најновије протоколе из домена заштите репродуктивног здравља. Била је учесник или руководилац пројеката од националног интереса. Активан је члан домаћих и међународних струковних удружења. Од 2010. до 2014. године је била генерални секретар Европског удружења за контрацепцију и репродуктивно здравље (ЕSC). Свој однос према запосленима у Републичком центру, др Седлецки је изградила кроз сарадњу, саветовање, разумевање и подршку, како на професионалном, тако и на личном плану.

Др Зоран Станковић je као руководилац учинио много за унапређење клиничког рада гинеколога у Републичком центру, као и на побољшању услова рада запослених у погледу просторних претпоставки и осавремењавања дијагностичке опреме. Положио је испит пред комисијом Интернационалног удружења за дечју и адолесцентну гинекологију (IFEPAG), 2004.године. На Одељењу за дечју и адолесцентну гинекологију је дао велики допринос благовременој дијагностици и лечењу тумора јајника код девојчица и девојака дефинисањем ултрасонографског дијагностичког алгоритма. Иницијатор је оснивања националног Удружења за дечју и адолесцентну гинекологију (ДАГС) и његов је председник од оснивања, 2008. године. Активан је члан релевантних међународних организација у области дечје и адолесцентне гинекологије - генерални секретар Интернационалне федерације за дечју и адолесцентну гинекологију (FIGIJ) и потпредседник Европског удружења за дечју и адолесцентну гинекологију (EURAPAG). Својом неисцрпном радном и личном енергијом, у колектив је уносио оптимизам и подстицао радни елан.

Др Светлана Перовић била је шеф Одељења за промоцију репродуктивног здравља и стручно-методолошку делатност у области планирања породице и заштите репродуктивног здравља становништва Србије од 2016. до 2022. године. Учествовала је и дала значајан допринос у клиничким студијама које су се спроводиле у Републичком центру. Резултате свог клиничког рада презентовала је на бројним домаћим и међународним стручним скуповима. У колектив је уносила емотивну топлину, неговала однос тимске сарадње и увек била спремна за стручну и личну подршку.

Медицинске сестре Василија Џимић, Марија Ристић, Вукица Добрић и Светлана Цицовић су, у периоду од 1999-2017. године, у свом раду са пацијенткињама доследно примењивале принципе квалитета пружања здравствених услуга што је од суштинског значаја за рад са младима у службама оријентисаним на потребе младих („youth friendly services“). Дале су значајан допринос унапређењу квалитета рада Републичког центра, а наредним генерацијама медицинских сестара биле су угледни пример добре стручне праксе у раду са младима.

In memoriam

Маја Радојевић (1959-2023), дипломирани психолог, била је посвећена раду са децом и младима које је пуна разумевања и толеранције водила путем одрастања. Показала је велику емпатију и залагање за децу са различитим проблемима и децу која су била изложена различитим облицима злостављања а посебно жртвама секусалног злостављања. Несебично је преносила своје знање и вештине бројним здравственим и просветним радницима и сарадницима. За своје сараднике у колективу Републичког центра увек је имала речи разумевања, утехе и охрабрења а њена шала и смех уливали су подршку и наду.

In memoriam

Проф. др Милош Банићевић (1939-2020) је својим визионарским идејама немерљиво допринео развоју промотивних програма у области заштите репродуктивног здравља свих категорија становништва Србије, а посебно младих људи. Захваљујући његовом истрајном залагању, обезбеђени су организациони предуслови и основана саветовалишта за младе у примарној здравственој заштити широм Србије. За запослене у Републичком центру, професор Банићевић је био стручни ауторитет и ослонац.

Биографија Професора Банићевића.

In memoriam

Гордана Рајин (1955-2011), спец. социјалне медицине, била је шеф Одељења за промоцију репродуктивног здравља и стручно-методолошку делатност у области планирања породице и заштите репродуктивног здравља становништва Србије. Др Рајин је дала изузетан допринос стварању концепта заштите репродуктивног здравља младих. Учествовала је у креирању и развоју пројеката и издавачке делатности Републичког центра. Њена знања, идеје и ентузијазам учинили су је незаменљивим сарадником у колективу Републичког центра, а њена људска топлина и подршка - пријатељем који се вечно памти.

Досадашње активности

Уз подршку Министарства за бригу о породици, у Републичком центру је 1999-2000. године осмишљен модел саветовалишта за репродуктивно здравље младих у школским диспанзерима домова здравља који је био веома добро прихваћен од стране здравствених радника, као и од самих младих људи, а у наредним годинама је и систематски подржаван законским и подзаконским решењима.

Модел је подразумевао холистички и мултидисциплинарни приступ репродуктивном здрављу младих. Адолесценти су у саветовалиштима могли да добију здравствене и здравствено-едукативне услуге од стручњака различитих специјалности - гинеколога, педијатара и психолога, и то на начин који је прилагођен потребама младих (youth friendly services). Саветовалишта су била конципирана тако да обједињују промотивни, превентивни, дијагностички и терапијски приступ кроз три сегмента рада: дијагностика и лечење поремећаја репродуктивног здравља, саветовалишни рад (индивидуално саветовање, саветовање младих парова) и групни здравствено-васпитни рад кроз примену интерактивних метода (едукативне здравствене и психолошке радионице). У саветовалиштима су радили здравствени радници и сарадници који су били посебно едуковани за рад са младима у овој области. Саветовалишта су била доступна и приступачна за све адолесценте, обезбеђујући им приватност и поверљивост и омогућавајући им да се и сами активно укључе, кроз промотивне активности, супервизирано вођење радионица, уређење простора и др.

Овакав модел саветовалишта за младе је био јединствен у региону и, захваљујући разумевању и препознавању значаја развоја саветовалишта за младе од стране релевантних министарстава и међународних невладиних организација - UNICEF-а и USAID-а, уз стручни допринос запослених у Републичком центру, саветовалишта за младе била су отворена у бројним школским диспанзерима домова здравља широм Републике Србије.

Републички центар је организовао низ курсева последипломске едукације здравствених радника и сарадника, из области заштите репродуктивног здравља адолесцената, а такође је публиковао бројне приручнике и брошуре посвећене моделу интерактивне едукације младих, индивидуалном саветовању и усвајању савремених смерница за превенцију, правовремену детекцију и лечење поремећаја репродуктивног здравља адолесцената (видети у: Издавачка делатност).

Подршку системском решавању питања едукације младих за безбедно сексуално понашање и очување репродуктивног здравља, Републички центар је пружио кроз извођење бројних семинара и израду приручника за просветне раднике и сараднике.

Посебна пажња је била посвећена едукацији младих и стварању покрета вршњачких едукатора. Одржани су бројни едукативни семинари широм Србије, а уз подршку UNICEF-а и USAID-а су израђене посебне едукативне брошуре и промотивни материјали (лифлети, мајице, беџеви) који су дистрибуирани вршњачким едукаторима и адолесцентима широм земље.

Др Катарина Седлецки, др Гордана Рајин, др Илијана Мажибрада и психолог Маја Радојевић биле су активне учеснице експертске групе Министарства здравља Републике Србије која је 2006. године израдила прву Стратегију за развој и здравље младих у Републици Србији, чији су главни постулати интегрисани у Националну стратегију за младе 2008. године.

Влада Републике Србије је 2008. године усвојила Стратегију за подстицање рађања, у чијој је изради учествовала др Катарина Седлецки, као представник Републичког центра. Стратегија је осавремењена и допуњена 2018. године, а у њеној изради су поново учествовали представници Републичког центра.

Стручњаци Републичког центра су 2009. године, као чланови Посебне радне групе Министарства здравља за заштиту деце од злостављања и занемаривања, учествовали у изради Посебног протокола система здравствене заштите за заштиту деце од злостављања и занемаривања , као и у изради осавремењеног издања Посебног протокола, 2018. године. Др Катарина Седлецки, др Илијана Мажибрада и психолог Маја Радојевић су дале коауторски допринос у изради Приручника за примену Посебног протокола (видети у: издавачка делатност) и одржале интерактивне едукативне семинаре за представнике просвете, социјалне заштите и здравства.

Стручњаци Републичког центра су у оквиру шведско-српског полицијског сарадничког пројекта „Развој форензике и форензичке обраде лица места 2018-2020 SPAP III“ обучавани у институцијама полиције Краљевине Шведске у области форензике сексуалног насиља, а затим учествовали у изради националног Комплета за прикупљање биолошких трагова/узорака приликом медицинског прегледа жртава сексуалног насиља. Др Илијана Мажибрада и сестра Адриана Банковић су у склопу овог пројекта активно учествовале у спровођењу дводневних семинара са циљем побољшања интерсекторске сарадње као и едукације полиције, тужилаштва и здравствених радника.

Републички центар је 2013. године учествовао у стварању Националног водича добре клиничке праксе за безбедни прекид трудноће, са др Катарином Седлецки, као руководиоцем, и др Зораном Станковићем, као чланом Радне групе Министарства здравља за израду водича.

Др Катарина Седлецки је 2017. године руководила израдом првог Националног програма очувања и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља грађана Републике Србије, као и пројектом Министарства здравља Републике Србије који је резултовао стварањем Клиничких смерница за контрацепцију, публикованих 2021. године.

Делатност Републичког центра за планирање породице

Републички центар за планирање породице је усмерен ка креирању и спровођењу мера и активности дефинисаних усвојеним стратешким правцима у области планирања породице и заштите репродуктивног здравља становништва Републике Србије. Мере и активности се спроводе тимским и мултидисциплинарним приступом који се изражава кроз активности појединих одељења Републичког центра (погледати у: Унутрашња организација).

Статутом Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“ дефинисане су делатности које се односе на планирање породице:

• прати и проучава здравствено стање жена, деце и омладине, здравствену културу и хигијенске прилике и предлаже мере за њихово санирање;

• спроводи мере здравственог васпитања на формирању понашања које води очувању и унапређивању здравља;

• прати, проучава и утврђује методе за унапређивање здравствене заштите и здравствене службе у области здравствене заштите жена, деце и омладине;

• израђује, предлаже и прати спровођење и спроводи програме здравствене заштите жена, деце, школске деце и студената;

• пружа превентивне, дијагностичке, терапијске и рехабилитационе услуге из области планирања породице, гинекологије дечијег и адолесцентног доба, гинекологије генеративног доба, патологије фетуса и трудноће високог ризика за плод.

Мултидисциплинарност приступа, поред наведених делатности, подразумева и превентивне, дијагностичке, терапијске и рехабилитационе услуге из домена педијатрије и психологије дечијег и адолесцентног доба.

Републички центар одржава сталну комуникацију са ресорним министарствима, заводима за заштиту здравља, релевантним здравственим институцијама, мрежом саветовалишта у домовима здравља и другим здравственим, образовним и социјалним установама у Републици, као и сарадњу са сродним институцијама ван земље и међународним организацијама.

Унутрашња организација Републичког центра за планирање породице

У складу са Правилником о унутрашњој организацији Института (члан 15), Републички центар за планирање породице чине следеће радне јединице:

Делатности овог одељења обухватају:

- идејно креирање и извођење промотивних активности са циљем унапређења репродуктивног здравља становништва, а посебно младих људи;

- унапређење знања и вештина здравствених радника и сарадника, као и стручњака из других друштвених сектора који раде са младима и за добробит младих, у области планирања породице и заштите репродуктивног здравља;

- сарадњу са међународним и домаћим, владиним и невладиним организацијама које се баве планирањем породице и заштитом репродуктивног здравља;

- праћење нормативног регулисања планирања породице и заштите репродуктивног здравља становништва и учествовање у припреми и изради стратешких докумената из ове области;

- сарадњу са медијима са циљем стручног информисања становништва о питањима из области планирања породице и заштите репродуктивног здравља.

Делатност oдељења у области промоције репродуктивног здравља

Промоција репродуктивног здравља је посебан део свеобухватне промоције здравља. Она подразумева едукацију појединаца о знањима и вештинама за избор здравог начина живота у области сексуалности, али и ширу друштвену интервенцију са циљем изградње одговарајуће политике јавног здравља, подржане у социјалном окружењу, затим јачање локалне заједнице и преоријентацију здравствених и других служби на „пријатељски приступ према кориснику“, са усмеравањем посебне пажње на незаштићене и запостављене групе у заједници.

Стручњаци Републичког центра су активни у промоцији репродуктивног здравља кроз здравствену едукацију становништва: израду приступачних едукативних публикација и здравствено васпитних материјала за ширу јавност и младе људе (постери, лифлети и сл), кроз учешће у здравствено промотивним кампањама и кроз сарадњу са медијима (стручна гостовања у телевизијским и радијским програмима, писање прилагођених стручних текстова за штампане и електронске медије, пружање стручне помоћи у изради сајтова са тематиком репродуктивног здравља и др).

Задатак овог одељења је сарадња и мотивисање што већег броја здравствених радника широм земље да се укључе у активности на промоцији репродуктивног здравља, савременог планирања породице и подизању свести младих људи о здравственим услугама које пружају саветовалишта за младе у школским диспанзерима домова здравља. Одељење је стручна база са којом успостављају сарадњу групе вршњачких едукатора које се баве промоцијом репродуктивног здравља и безбеднијег сексуалног понашања младих.

Одељење сарађује и са невладиним удружењима која су усмерена на заштиту и добробит незаштићених, слабо заштићених и запостављених група и појединаца, са циљем њиховог здравственог оснаживања.

Стручно - методолошка делатност oдељења

Стручно - методолошка делатност се остварује како у Институту, тако и у здравственим установама у унутрашњости земље.

Континуирано се одржава последипломска едукација здравствених радника и сарадника са циљем иновирања знања о различитим аспектима планирања породице и очувања и унапређења репродуктивног здравља. Све едукације су под покровитељством Министарства здравља РС или релевантних невладиних организација (UNFPA, IPPF, UNICEF), што омогућава да учесници едукације буду ослобођени материјалних трошкова.

Од оснивања Удружења за дечју и адолесцентну гинекологију Србије (ДАГС), Стручњаци Републичког центра су редовни предавачи на семинарима и конгресима које организује ово удружење.

Стручњаци Републичког центра активно учествују на последипломским течајевима Института - Актуелни проблеми у педијатрији, као и на годишњим стручним скуповима гинеколога Србије - Гинеколошка недеља. кроз одржавање симпозијума, радионица и предавања из области гинекологије, педијатрије, психологије и јавног здравља.

Посебна пажња се посвећује стручном усавршавању патронажних сестара ради унапређења њихових знања из области планирања породице, савремене контрацепције, сексуално преносивих инфекција и заштите од њих, а медицинске сестре у саветовалиштима за младе се укључују у едукације Републичког центра које их стручно оснажују за рад са младима из посебно осетљивих група.

У току трајања пројекта „Сачувајмо здравље“, 1999-2001. године, континуирано су извођени едукативни тродневни семинари у које су активно били укључени адолесценти из целе Србије. У наставку пројекта 2005-2006. године, из групе едукованих младих људи издвојили су се они који су били посебно мотивисани за вршњачку едукацију из области заштите сексуалног и репродуктивног здравља. Са њима је настављена едукација кроз шестомесечно интензивно партиципаторно истраживање које је резултирало издавањем промотивне интерактивне публикације за адолесценте - „Шта хоћу, шта нећу и како ћу“, а млади из ове групе су наставили да самостално спроводе вршњачку едукацију у својој локалној заједници, кроз извођење едукативних радионица или промотивних кампања.

Републички центар је 2007. године одржао семинаре за васпитаче и руководиоце у домовима за децу без родитељског старања, са циљем подршке развијању превентивних програма заштите репродуктивног здравља ове посебно осетљиве групе деце и адолесцената.

Значајно је учешће Републичког центра у пројекту Министарства здравља, 2009. године, кроз који су ромске здравствене медијаторке едуковане у области заштите репродуктивног здравља кроз два циклуса семинара, са циљем да, као запослене на пословима посредовања између ромских заједница и релевантних друштвених институција, превентивно и промотивно делују у правцу већег укључивања Рома у коришћење здравствених услуга. Овим пројектом се допринело здравственом просвећивању младих и одраслих особа оба пола које живе у осетљивим и запостављеним друштвеним групама, као што су ромске заједнице.

Пројекти који су реализовани у оквиру националних и међународних пројеката су:

- Истраживање о побољшању квалитета заштите репродуктивног здравља младих у Београду, главни истраживачи проф. др Мирјана Рашевић и др Катарина Седлецки, 2019.

- Инфертилитет и асистиране репродуктивне технологије у Србији, главни истраживачи проф. др Мирјана Рашевић и др Катарина Седлецки, 2021. Наредне едукације које организује или стручно подржава Републички центар за планирање породице: DAGS. и WCPAG.

2. Одељење за дечју и адолесцентну гинекологију

Проф. др Берислав Берић и др Весна Драмушић су седамдесетих година прошлог века основали Службу за дечју и адолесцентну гинекологију у Институту. У овој служби су радили бројни гинеколози, међу којима посебно место заузима Прим. др Миланка Петровић-Мојсиловић, која је као члан Југословенског удружења за планирање породице и представник Југославије у Међународној федерацији планираног родитељства (IPPF), развијала активности у области контроле фертилитета адолесцената, односно заштите репродуктивног здравља младих. Тако је Служба за дечју и адолесцентну гинекологију Института од самог оснивања постала носилац стручно-методолошких и доктринарних ставова у области заштите репродуктивног здравља девојчица и адолесценткиња. Почетком 2008. године лекари Републичког центра су, уз подршку колега различитих специјалности из других здравствених установа у Србији, основали Удружење за дечју и адолесцентну гинекологију Србије (ДАГС), које је постало члан Европске (EURAPAG) и Светске федерације за дечју и адолесцентну гинекологију (IFEPAG).

Лекари овог Одељења изводе клиничке студије из различитих области дечје и адолесцентне гинекологије и педијатрије. Студије су објављење као магистарске и докторске тезе, а добијени резултати су публиковани у индексираним домаћим и међународним стручним часописима. Допринос ових научних радова се огледа и у значајном броју цитата.

Досадашње клиничке студије:

- Значај испитивања цервицитиса изазваног бактеријом Chlamydia trachomatis код сексуално активних адолесценткиња, др Катарина Седлецки, 1999.

- Алтернативна хормонска контрацепција и адолесцентно доба, главни истраживач др Илијана Мажибрада, 2004.

- Значај ултрасонографског испитивања у дијагностици тумора јајника код девојчица и адолесценткиња, др Зоран Станковић, 2005.

- Ултрасонографски критеријуми у процени тумора оваријума у дечјем и адолесцентном узрасту, др Зоран Станковић, 2007.

- Евалуација програма за превенцију и лечење гојазности деце и адолесцената, главни истраживач др Љиљана Плавшић, 2009.

- Знање и ставови о планирању породице студенткиња Универзитета у Београду, мултинационална студија, главни истраживачи у Србији др Весна Топић и др Катарина Седлецки, 2010.

- Проспективна студија са циљем праћења оваријумске функције код девојчица оперисаних због тумора или торзије јајника, главни истраживач др Зоран Станковић, 2017.

- Анализа показатеља оксидативног стреса у адолесценткиња са синдромом полицистичних јајника на различитим терапијским режимима оралне хормонске контрацепције, главни истраживач др Илијана Мажибрада, 2018.

- Метаболичке промене код гојазних адолесценткиња на хипокалоријској дијети и аеробном интервалном тренингу, главни истраживач др Љиљана Плавшић, 2020.

- Пренатална дијагностика DiGeorge синдрома, главни истраживач др Илијана Мажибрада 2022.

Репрезентативни радови лекара Републичког центра су доступни на Конзорцијуму библиотека Србије (KoBSON).

Организација и делатност Oдељења за дечју и адолесцентну гинекологију

Одељење обезбеђује свеобухватан и мултидисциплинарни приступ испитивању и лечењу гинеколошких поремећаја дечијег и адолесцентног узраста и јединствено је у Србији. Пошто је смештено у Републичком центру за планирање породице тиме је омогућено да истовремено буде и стручно-методолошко језгро за креирање и спровођење савременог и обједињеног приступа заштити репродуктивног здравља младих људи Србије.

Принципи квалитета у пружању здравствених услуга представљају основу приступа који се негује у Одељењу, па се пацијенткиње - девојчице и адолесценткиње, као и њихови родитељи, у овој служби сусрећу са срдачним и предусретљивим медицинским сестрама, лекарима и психологом, који се труде да им на приступачан начин објасне све што их занима или брине и да их што више растерете од стрепњи које се код њих могу појавити уочи спровођења предстојећих медицинских процедура.

У саставу одељења се налазе: 1) Одсек за испитивање и лечење гинеколошких поремећаја код девојчица и девојака узраста од 0 до 19 година живота и 2) Саветовалиште за репродуктивно здравље младих.

1. Одсек за испитивање и лечење гинеколошких поремећаја код девојчица и девојака узраста од 0 до 19 година живота се бави:

• испитивањем и лечењем гинеколошких обољења у дечјем и адолесцентном узрасту;

• проценом полног развоја и сазревања репродуктивног система код девојака током адолесценције;

• мултидисциплинарним испитивањем и лечењем поремећаја функције репродуктивног система код адолесценткиња.

Ове делатности се остварују кроз амбулантно-поликлинички рад, дневну болницу и стационар, што пружа могућност извођења бројних, разноврсних и сложених дијагностичких и терапијских поступака.

Амбулантно-поликлинички рад

• Испитивање полног развоја и сазревања.

• Испитивање и лечење гинеколошких поремећаја дечјег и адолесцентног узраста

• Процена изгледа и развијености гениталних органа девојчица и девојака.

• Мањи хируршки захвати (раздвајање адхезија малих стидних усана, испирање вагине са инстилацијом медикамента, дијагностичке и терапијске пункције цистичних промена у пределу спољашњих гениталија).

• Микробиолошко испитивање гениталног система девојчица и адолесценткиња, лечење инфекција и запаљења репродуктивних органа.

• Цитолошко испитивање евентуалног присуства премалигних и малигних промена репродуктивног система девојака, као и процена оваријумске активности девојчица.

• Испитивање функције репродуктивног система одређивањем базалних нивоа хормона хипофизе, оваријума и других ендокриних жлезда.

• Испитивање и лечење девојака с јувенилним крвављењем и синдромом перзистентне ановулације.

• Ултрасонографско испитивање репродуктивног система (унутрашњих полних органа и дојки).

• Колпоскопски преглед.

• Испитивање присуства полно преносивих инфекција (детекција гениталних брадавица, хламидијске гениталне инфекције, микоплазме и уреаплазме, бактеријске вагинозе, гонореје, трихомонијазе и кандидијазе) код девојака и њихових партнера.

• Прописивање хормонске контрацепције, апликовање интраутериног уметка, саветовање у вези с применом кондома, прописивање посткоиталне (јутро-после) контрацепције.

• Лечење гинеколошких поремећаја девојчица и адолесценткиња до навршених 19 година живота.

• Конзервативно лечење полно преносивих инфекција.

• Изузимање биолошких трагова по налогу правосудних органа.

• Дијагностика и лечење поремећаја у исхрани школске деце и адолесцената.

• Психодијагностика, психолошко саветовање и психотерапија девојчица школског узраста и адолесценткиња до навршених 19 година живота (емоционални проблеми који су у основи гинеколошких поремећаја и поремећаја исхране, тешкоће у превазилажењу адолесцентних тескоба и савладавању вештина комуникације, снижено самопоуздање и лоша слика о себи и свом телу, анксиозно-депресивни поремећаји, психосоматско реаговање) и психолошко саветовање са њиховим родитељима.

• Ургентна психолошка помоћ и континуирана психолошка подршка у случајевима сексуалне трауматизације девојчица и адолесценткиња, као и психолошка подршка њиховој породици.

Дневна болница

• Дијагностика и лечење поремећаја полног сазревања.

• Дијагностика и лечење поремећаја материчних крварења.

• Инцизије и ексцизије цистичних промена на гениталним органима.

• Дијагностичке и терапијске пункције цистичних тумефаката.

• Испитивање девојака са гинеколошко-ендокринолошким поремећајима који захтевају извођење динамских тестова (OGTT са инсулинемијама, Gn RH тест, АCTH тест, кломифенски тест и др).

• Дијагностика и лечење промена на грлићу материце применом криотерапије и термокаутеризације.

• Хируршко уклањање гениталних брадавица.

• Раздвајање адхезија малих стидних усана.

• Прекид трудноће (техникама вакум аспирације и сукције).

Стационар

• Испитивање узрока вагиналног крвављења у дечјем узрасту, укључујући и ендоскопску дијагностику.

• Испитивање и лечење тежих облика јувенилних крвављења.

• Испитивање поремећаја полне диференцијације и детерминације који се манифестују примарном аменорејом.

• Испитивање девојака са сложеним гинеколошко-ендокринолошким поремећајима који захтевају извођење динамских тестова (OGTT са инсулинемијама, Gn RH тест, АCTH тест, кломифенски тест и др).

• Лечење тежих облика запаљења унутрашњих полних органа.

• Испитивање и хируршко лечење аномалија гениталних органа.

• Испитивање и конзервативно или хируршко лечење бенигних и малигних тумора гениталних органа.

• Други оперативни захвати у дечјем и адолесцентном узрасту.

• Подршка психолога у адаптацији на хоспиталне услове, превладавању анксиозности од предстојећих медицинских процедура и лакшем подношењу бола.

2. Саветовалиште за репродуктивно здравље младих

Саветовалиште за репродуктивно здравље младих је усмерено на заштиту репродуктивног здравља младих људи оба пола кроз следеће садржаје рада:

• групни здравствено-васпитни рад са младима, применом интерактивних метода;

• гинеколошко и психолошко саветовање са девојкама и младим паровима о сексуалности, физиологији репродукције, могућностима превенције непланиране трудноће и полно преносивих инфекција и безбедном полном понашању;

• гинеколошко саветовање особа оболелих од полно преносивих инфекција, као и њихових партнера;

• гинеколошко и психолошко саветовање девојака, парова и породично саветовање после дијагностиковане непланиране трудноће, са циљем доношења информисане одлуке о наставку или прекиду трудноће;

• гинеколошко и психолошко саветовање девојака, саветовање парова и породично саветовање после доношења одлуке о исходу непланиране трудноће;

• саветовање са педијатром о исхрани и здравим стиловима живота.

Специфичне активности Републичког центра

Здравствени радници и сарадници Републичког центра учествују у консултативним активностима намењеним унапређењу рада и развоју мреже саветовалишта за младе у школским диспанзерима домова здравља широм Србије, што укључује клиничку и методолошку едукацију гинеколога и педијатара.

У Републичком центру се спроводе клиничке студије посвећене процени ефикасности, толеранције и безбедности примене нових контрацептивних препарата за младе (детаљније у: Одељење за дечију и адолесцентну гинекологију).

Здравствени радници и сарадници Републичког центра су чланови Институтског Стручног тима за заштиту деце од злостављања и занемаривања и спроводе дијагностику, терапију и психотерапију девојчица и адолесценткиња код којих постоји основ за сумњу да су претрпеле сексуалну трауму. Стручњаци Републичког центра су активно партиципирали у радној групи Министарства здравља приликом израде Посебног протокола система здравствене заштите за заштиту деце од злостављања и занемаривања (2009) и ревидирању овог протокола (2018). Дали су ауторски допринос у изради сва три издања Приручника за примену Посебног протокола и укључују се као едукатори у стручна усавршавања, како здравствених радника, тако и других професионалаца који су укључени у институционалну превенцију и збрињавање деце која су жртве сексуалног злостављања.

Од 2011. године, када је Институт континуирано акредитован код Агенције за акредитацију здравствених установа, стручњаци Републичког центра су израдили и ажурирали низ клиничких процедура, као и специфичне процедуре поступања у области здравствене заштите деце од злостављања и занемаривања - гинеколошку и психолошку процедуру - које су у складу са Процедуром Института у овом домену рада.

Представници Републичког центра су често присутни у медијима (детаљније у: Делатност Одељења у области промоције репродуктивног здравља).

Издавачка делатност Републичког центра

Издавачка делатност Републичког центра проистиче из клиничке и стручно-методолошке делатности центра.

Публиковано је више приручника, књига, зборника и водича који су пратећа стручна литература у оквиру последипломске едукације лекара, медицинских сестара, патронажних сестара и психолога. Неке од публикација су намењене едукацији просветних радника и сарадника који су заинтересовани за укључивање у сексуално васпитање младих. Многе од ових публикација су од интереса и за ширу научну јавност.

Приручник „Сачувајмо здравље“ (2000) је добио посебно признање - награду „Др Константин Пејчић“ за најбољу књигу из области заштите здравља школске деце, омладине и студената у тој години, а касније је имао допуњена издања.

Приручници, књиге, зборници и водичи:

Банићевић М, Букелић Ј, Гавриловић А. Обнављање становништва и заштита репродуктивног здравља. Банићевић М. уредник. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије, Завод за издавање уџбеника, Београд, 1999.

Банићевић М, Радојевић М, Рајин Г. и други. Сачувајмо здравље - приручник за здравствене раднике о заштити репродуктивног здравља младих. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије, Републички центар за планирање породице, Министарство за бригу о породици, Београд, 2000.

Банићевић М, Радојевић М, Рајин Г. и други. О промоцији реродуктивног здравља адолесцената. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Републички центар за планирање породице, УНИЦЕФ - Канцеларија у Подгорици, Подгорица, 2000.

Банићевић М, Радојевић М, Рајин Г. и други. Сачувајмо здравље - приручник за здравствене раднике о заштити репродуктивног здравља младих. Друго допуњено издање. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Републички центар за планирање породице, Београдска канцеларија УНИЦЕФ-а, Београд, 2002.

Банићевић М, Рашевић М, Седлецки К. и други. Популациона едукација - Приручник за патронажне сестре. Министарство за социјална питања, Републички центар за планирање породице, Београд, 2004.

Банићевић М, Седлецки К, Момчилов П. и други. Превенција и рана дијагноза конгениталних аномалија - програм заштите репродуктивног здраља и планирања породице. Републички центар за планирање породице Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Београд-Крагујевац, 2005.

Банићевић М, Седлецки К, Влаховић Е. и други. Репродуктивно здравље младих - приручник за просветне раднике и стручне сараднике основних школа. Републички центар за планирање породице Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, USAID, Београд-Крагујевац, 2005.

Контрацепција и репродуктивно здравље - водич за комбиновану хормонску и интраутерину контрацепцију. Седлецки К, руководилац Радне групе за израду водича. Републички центар за планирање породице Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Schering AG Berlin, Београд, 2006.

Лазовић-Радоњић Г, Седлецки К, Капамаџија А. и други. Клиничке смернице за комбиновану хормонску контрацепцију. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Републички центар за планирање породице, Bayer HealthCare Pharmaceuticals и Richter Gedeon, Београд, 2012.

Радојевић М, Рајин Г, Стојадиновић А. и други. Индивидуално саветовање са адолесцентима у области заштите сексуалног и репродуктивног здравља - приручник за здравствене раднике и сараднике. Републички центар за планирање породице Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, USAID, Београд-Крагујевац, 2006.

Седлецки К, Радојевић М, Рајин Г. и други. Научимо младе како да очувају репродуктивно здравље - приручник за здравствене раднике. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Републички центар за планирање породице, Београд, 2009.

Седлецки К. Клиничке смернице за ургентну хормонску контрацепцију. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Републички центар за планирање породице, Richter Gedeon, Београд, 2012.

Седлецки К, Радојевић М, Грбић Д. и други. Приручник за здравствене раднике и сараднике са стандардима рада у саветовалишту за младе. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Републички центар за планирање породице, Министарство здравља Републике Србије, Београд, 2014.

Приручник за здравствене раднике и сараднике.

Станковић З. Дијагностика и лечење тумора гениталних органа код девојчица и адолесценткиња. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Удружење за дечију и адолесцентну гинекологију Србије, Београд, 2011.

Станковић З. Алгоритам за дијагностику тумора јајника код девојчица и адолесценткиња. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Удружење за дечију и адолесцентну гинекологију Србије, Београд, 2011.

Брошуре

Издато је више ауторских публикација намењених младим људима (брошуре), као и низ едукативних и промотивних лифлета за младе људе:

Радојевић М, Рајин Г. Седлецки К. Сачувајмо здравље - радна свеска о репродуктивном здрављу младих. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије, Републички центар за планирање породице, Министарство за бригу о породици, Београд, 2000.

Радојевић М, Рајин Г. Седлецки К. Сачувајмо здравље - радна свеска о репродуктивном здрављу младих. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије, Републички центар за планирање породице, USAID, Београд, 2003.

Радојевић М, Рашевић М, Седлецки К. Вршњачки едукатори и репродуктивно здравље младих - појмовник. Републички центар за планирање породице Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, USAID, Београд-Крагујевац, 2006.

Радојевић М, Рашевић М, Седлецки К. Вршњачки едукатори и репродуктивно здравље младих - 105 питања и одговора. Републички центар за планирање породице Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, USAID, Београд-Крагујевац, 2006.

Рајин Г, Радојевић М. уредништво. Шта хоћу, шта нећу и како ћу - приручник о вештинама комуникације, од младих за младе. Републички центар за планирање породице Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, USAID, Београд-Крагујевац, 2006.

Седлецки К, Грбић Д. Намерни прекид трудноће - ваша одлука и одговорност. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Београд, 2013.

Седлецки К, Рашевић М. Безбедни секс - брошура за младе. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Републички центар за планирање породице, Влада Републике Србије, Министарство здравља, Београд, 2009.

Лифлети

Промотивни лифлет саветовалишта за младе. Радојевић М, Рајин Г. (2000).

Бићу добар, бићу друг. Цветић Анђелија, Савкић Биљана, Милановић Јелена, Радосављевић Марина, Миљковић Марија - полазници летње школе „Сачувајмо здравље“ (2000, 2002 и 2005).

Пилула „јутро после“. Станковић З, Седлецки К, Рајин Г, Радојевић М, Добрић В.. (2000, 2002 и 2005)).

Матерични уложак. Седлецки К, Рајин Г. Радојевић М, Ристић М. (2000, 2002 и 2005).

Полно преносиве инфекције. Седлецки К, Рајин Г, Радојевић М. (2000, 2002 и 2005).

Контрацептивна пилула. Мажибрада И, Седлецки К, Рајин Г, Цицовић С. (2000, 2002 и 2005).

Шта знате о зачећу? Рајин Г, Седлецки К, Радојевић М. (2000, 2002 и 2005).

Сарадња Републичког центра са другим издавачима.

Стручњаци Републичког центра су и код других издавача дали свој ауторски допринос у више публикација из области планирања породице и заштите репродуктивног здравља и то:

Приручници, књиге, зборници и водичи:

Национални водич добре клиничке праксе за безбедни прекид трудноће. Руководилац Радне групе за израду водича: Др сц. мед. Катарина Седлецки. Републичка стручна комисија за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе, Министарство здравља Републике Србије, Београд, 2013.

Рајин Г. Одговор на потребе репродуктивног здравља младих. Службени гласник, 2002.

Рашевић М, Седлецки К. Вољна стерилизација - потреба, баријере, пракса. Службени гласник, 2002.

Рашевић М. Планирање породице - филозофија и пракса. Службени гласник, 2002.

Рашевић М, Седлецки К. Азбука репродуктивног здравља - приручник за наставнике и сараднике основних школа. Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије, Службени гласник, Београд, 2005.

Рашевић М, Седлецки К. Адолесцентна трудноћа. У: Заштита репродуктивног здравља младих - приручник за лекаре; Банићевић М. уредник, USAID, Београд, 2006.

Седлецки К, Пантић Аксентијевић С, Живановић А. и други. Клиничке смернице за контрацепцију. Популациони фонд Уједињених нација у Србији (UNFPA), Београд, 2020.

Седлецки К. Најчешћи гинеколошки поремећаји током адолесценције. У: Заштита репродуктивног здравља младих - приручник за лекаре; Банићевић М. уредник, USAID, Београд, 2006.

Седлецки К. Контрацепција током адолесценције. У: Заштита репродуктивног здравља младих - приручник за лекаре; Банићевић М. уредник, USAID, Београд, 2006.

Седлецки К, Мажибрада И, Радојевић М. Сексуално злостављање. У: Приручник за примену Посебног протокола система здравствене заштите за заштиту деце од злостављања и занемаривања. Министарсто здравља Републике Србије, Београд, (2019).

Седлецки K, Станковић З. Дечија и адолесцентна гинекологија. У: Педијатрија; Богдановић Р, Радловић Н. уредници, Академска мисао, Београд, 2016.

Седлецки К, Саветовање о контрацепцији. У: Репродуктивно здравље - услов опстанка, ЕЦПД - Европски центар за мир и развој Универзитета за мир Уједињених нација, Лакташи, 2017.

Станковић З. Лапараскопија у дечијој и адолесцентној гинекологији. У: Лапараскопска хирургија у гинекологији, Деваја О, Ђурђевић С, уредници, Медицински факултет, Нови Сад, 2016.

Тодоровић Л, Рајин Г. Невладине организације и планирање породице. Службени гласник, 2002.

Брошуре за младе:

Мажибрада И. Кратак водич за дисменореју. PharmaSwiss.doo. Београд, 2019.

Рашевић М, Седлецки К, Влаховић Е. Водич за лакше одрастање. USAID, Крагујевац, 2006.

Рашевић М, Седлецки К. Како се (не) праве бебе. Министарство рада и социјалне политике Републике Србије, Београд, 2008.

У периоду од јуна 2001. до децембра 2004. године, Републички центар је периодично издавао билтен „Потомство“. Основни циљ ове публикације је био информисање здравствених радника и сарадника о актуелним и релевантним садржајима у области планирања породице и заштите репродуктивног здравља, као и делатностима Републичког центра. У 16 бројева билтена су објављивани стручни текстови стручњака Републичког центра кроз рубрике: 1) Друштвено медицински значај планирања породице; 2) Промоција и заштита репродуктивног здравља; 3) Контрола рађања; 4)Заштита здравља трудница и новорођенчади, подршка безбедном материнству; 5) Болести које се преносе сексуалним путем. Билтен се бесплатно дистрибуирао здравственим установама у Србији.

Стручњаци Републичког центра су од 2000. године сарадници у билтену „Демографски преглед“ који заједно издају Центар за демографска истраживања Института друштвених наука и министарство надлежно за популациону политику. Овај билтен је намењен посланицима републичког парламента, представницима локалне самоуправе и новинарима, а циљ му је потпуније информисање доносилаца одлука и креатора популационе климе о различитим појавама од значаја за развитак становништва. Од трећег броја, који се односио на Програм за планирање породице Републике Србије, до броја 78, у коме су представљени резултати истраживања о заштити сексуалног и репродуктивног здравља младих, јавности је приближен већи број значајних тема.

Објављени су бројни стручни радови у репрезетативним гинеколошким и педијатријским публикацијама (видети у: Стручно - методолошка делатност).

Достигнућа

• Осмишљавање модела рада Саветовалишта за младе у примарној здравственој заштити.

• Заступање холистичког приступа у сексуалној едукацији младих.

• Креирање едукативних превентивних програма за адолесценте.

• Увођење свеобухватног приступа у дијагностици и лечењу девојчица и адолесценткиња, тј. укључивање стручњака различитих специјалности (гинеколог, педијатар, психолог).

• Усавршавање дијагностичких метода у случајевима сумње на сексуално злостављање девојчица и адолесценткиња.

• Увођење протокола за прецизнију дијагностику природе туморских промена на јајницима.

• Увођење ендоскопских дијагностичких метода.

• Регистровање нове технологије за медикаментозни прекид трудноће.

• Примена минимално инвазивог оперативног приступа у лечењу тумора јајника, ендометриозе, појединих аномалија гениталних органа и гонадне дисгенезије лапароскопским приступом.

• Увођење оперативног лечења и корекције аномалија гениталних органа вагиналним приступом.

Пројекција развоја и активности Републичког центра

У наредном периоду планира се:

• Праћење нормативног регулисања планирања породице и учествовање у припремању законских и подзаконских аката, као и стручно-методолошких упутстава за рад у области планирања породице.

• Праћење показатеља здравствене статистике релевантних за процену понашања становништва у сфери планирања породице.

• Континуирано ангажовање на спровођењу савременог концепта планирања породице и промоције репродуктивног здравља и усклађивање методологије и садржаја рада у различитим областима друштвеног деловања (здравствена заштита, друштвена брига о деци, образовање, социјална заштита).

• Унапређење квалитета рада у области заштите репродуктивног здравља свих категорија становништва, а посебно младих људи.

• Израда и тестирање нових модела групног здравствено-васпитног рада.

• Информисање становништва о актуелним питањима из области планирања породице путем различитих средстава масовне комуникације.

• Оснаживање постојећих саветовалишта за младе у Србији кроз периодичне стручне састанке у Институту, израду допуњеног издања Приручника за заштиту репродуктивног здравља младих и друге активности на побољшању квалитета рада саветовалишта.

• Давање стручне подршке отварању нових саветовалишта за репродуктивно здравље младих у Србији.

• Иницирање формирања јединствене националне базе за евидентирање и документовање рада саветовалишта за младе, како би се омогућио потпуни увид у сексуално и репродуктивно понашање младих у Србији и стекла поузданија процена степена угрожености њиховог репродуктивног здравља.

• Формирање протокола и процедура за рад у дечјој и адолесцентној гинекологији, са провером у клиничкој пракси и усклађивањем са савременим научним сазнањима која су заснована на доказима (evidence based medicine).

• Установљење периодичних online едукација за гинекологе и педијатре који би били адекватно вредновани за продужење лиценце.

• Креирање online теста знања из области дечје и адолесцентне гинекологије.

• Повећање обима и квалитета дијагностичких и терапијских поступака у дечјој и адолесцентној гинекологији (првенствено ендоскопских метода).

• Наставак испитивања нових контрацептивних средстава за младе у оквиру клиничких студија.

• Јачање улоге медицинских сестара у саветодавном раду са младима.

• Едукација лекара и медицинских сестара у домену основног клиничког и форензичког прегледа сексуално злостављаних девојчица и адолесценткиња, као и у процедури изузимања биолошких трагова.

• Едукација студената завршних година медицинског факултета, виших и високих струковних медицинских школа у области заштите репродуктивног здравља младих.