Иако постоји више врста етичких одбора, теорија медицинског права се досад бавила искључиво једном њиховом врстом: етичким одборима здравствених установа. Садашњи тренутак карактерише постојање великог броја етичких одбора у готово свим државама света и детаљна регулатива њиховог положаја и улоге како националним, тако и регионалним и међународним прописима. Сама идеја о неопходности оснивања етичких одбора почела је да се развија још 60- их година прошлог века. Према подацима из литературе, са масовнијим оснивањем етичких одбора у новије време започело се најпре у САД, али је ова појава убрзо захватила читав свет. Изгледа да је разлог за то спознаја да се при доношењу медицинских одлука морају узети у обзир и етичка правила и да се са медицинског, једностраног мора прећи на интердисциплинарни, тимски приступ решавању питања шта представља телесна и психичка добробит човека – како у току лечења, тако и у току истраживања на људима.
Тенденција оснивања и умножавања броја етичких одбора није заобишла ни Србију. Идеја о неопходности узимања у обзир етичких правила при доношењу медицинских одлука и код нас се родила 60 – их година прошлог века. Свој законски израз ова идеја је, међутим, добила тек 80 – их година са доношењем закона којим је у то време био уређен прекид трудноће, према коме је вођење рачуна о етичким аспектима те ситуације најпре поверено посебним комисијама, а потом и етичким одборима. До тада је обавеза поштовања медицинске етике била ствар интерне, статутарне регулативе здравствених установа, која се ослањала на некадашњи Кодекс етике здравствених радника, а етички одбори су постојали само у клиничким центрима и већим здравственим установама. Данас су, међутим, положај и две кључне улоге етичких одбора – у процесу пружања редовне здравствене заштите и при извођењу клиничких испитивања – детаљно регулисани одговарајућим прописима. Правни положај и улога етичких одбора различитих врста у процесу пружања здравствене заштите уопште, као и у реализацији клиничких испитивања, у Србији су регулисани у неколико прописа. То су: Закон о здравственој заштити: Сл. гласник, бр. 25/2019 i 92/2023“, Закон о лековима и медицинским средствима „Сл. гласник бр. 30/2010, 107/2012, 113/2017 – др. Закон и 105/2017“ и Смернице добре клиничке праксе у клиничком испитивању; „Службени гласник“; бр. 108 од 01.12.2017. године.
На нивоу Института донет је Пословник о раду Етичког одбора бр. 4290/1 од 17.07.2008.године којим су регулисана права и дужности Етичког одбора, припремање, сазивање и рад седница Етичког одбора, припремање, доношење, објављивање и извршавање одлука и решења Етичког одбора и друго. Пословником је утврђено да је Етички одбор Института независно тело састављено од чланова медицинског и научног профила, с једне стране и немедицинских чланова, с друге стране, чији је задатак да се обездеди заштита права, сигурности и добробити пацијената који су укључени у медицинска испитивања и да јавности потврди своју одговорност, тако што, након прегледа документације, одобрава протоколе испитивања, оцењује подобност установе у којој ће се вршити испитивање, оцењује подобност метода и материјала који ће се користити у испитивању за добијање писане сагласности пацијената за учествовање у студији.
Од документације коју поседујемо утврђено је да је Одлуком Института бр. 1606/1 од 27.03.2007.године био именован Етички одбор у саставу: прим. др сци мед. Божидар Мијомановић, као преседавајући, проф. др сци. мед. Борисав Јанковић, прим. др сци. мед. Жарко Пузигаћа, асс. др сци. мед. Мила Стајевић Поповић, доц. др сци. мед. Јован Кошутић, Јасмина Роскић и Хајрија Мујовић Зорнић, обе дипл. правници. Затим је утврђено да је Одлуком Института бр. 7343/3 од 23.10.2009.године промењен председавајући Етичког одбора и да је именован следећи састав Етичког одбора: проф.др Иван Миловић, председавајући, прим. мр сци. мед. Љубица Николић, прим. др сци. мед. Жарко Пузигаћа, асс. др сци. мед. Мила Стајевић, доц. др сци. мед. Јован Кошутић, Јасмина Роскић и Хајрија Мујовић Зорнић, обе дипл. правници. За председавајућег је Одлуком Института бр. 4717/3 од 28.06.2010.године именована др сци. мед. Катарина Седлецки која је на ој позицији била све до 2020.године. Увидом у документацију којом располажемо утврђено је да је Одлуком Института бр. 5765/2 од 03.07.2018.године састав Етичког одбора је био следећи: др сци. мед. Катарина Седлецки, као председавајући, прим. мр сци. мед. Љубица Николић, прим. мр сци. мед. Драган Мићић, мр сц. мед. Предраг Илић, мр сц. мед. Маја Шујица, Јасмина Роскић и Хајрија Мујовић Зорнић, обе дипл. правници. Почев од 2020.године председник Етичког одбора је доц. др Александар Совтић. У досијеу поседујемо Одлуку Етичког одбора бр. 977/1 од 25.11.2022.године којом је именован следећи састав Етичког одбора: доц. др Александар Совтић, преседавајући, др Наташа Стајић, мр сц. мед. Предраг Илић, мр сц. мед. Маја Шујица, прим. мр сци. мед. Драган Мићић, Јасмина Роскић и Хајрија Мујовић Зорнић, као и Одлуку бр. 6290/1 од 06.08.2024.године којом се именује следећи састав Етичког одбора: доц. др Александар Совтић, преседавајући, др Наташа Стајић, мр сц. мед. Предраг Илић, мр сц. мед. Маја Шујица, прим. Др Драгана Алексић мр сц. мед., Јасмина Роскић и Хајрија Мујовић Зорнић.
