Начелник одељења:
Асистент др Наташа Стајић
педијатар

Др Јована Путник, Мр сци.
педијатар

Др Александра Париповић, Мр сци.
субспецијалиста нефрологије

Домић Марина, одговорна сестра

Обрадовић Светлана, надзорна сестра

Пунош Жана, сестра едукатор

Илић Јована, мед. сестра

Михајловић Сузана, мед. сестра

Ковачевић Слађана, мед. сестра

Чолаковић Марија, мед. сестра

Божић Катарина, мед. сестра

Димитријевић Драгана, мед. сестра

Димитријевић Марина, мед. Сестра

Консултативна амбуланта је општег типа, што значи да се за преглед могу пријавити деца и адолесценти са било којим поремећајем или обољењем бубрега и уротракта и са повишеним крвним притиском. У амбуланти се обавља и контрола болесника који су лечени у Одељењу.

Пожељно је да се на преглед донесе и документација о претходном испитивању односно лечењу, а у случају наследних болести и документација оболелих чланова породице.

Два лекара Одељења раде по једанпут недељно у Кабинету за уродинамска испитивања, преко којег се заказују прегледи.

Одељење за испитивање и лечење болести бубрега и мокраћних канала (Одељење нефрологије) основано је 1965. године, мада је већ 1961. године, упоредо са отварањем стационарних педијатријских одељења Института, почела са радом консултативна нефролошка амбуланта. Руководилац амбуланте, а доцније и начелник Одељења, била је проф. др Ангелина Чворић, пионир дечје нефрологије у Србији. После њеног пензионисања, 1989. године, на место начелника Одељења долази проф. др Весна Николић која руководи радом Одељења до одласка у пензију, крајем 2002. године. Од 2003. године начелник Одељења је проф. др Радован Богдановић. Од 1987. до 2003. године у Одељењу је радио и асист. др Милош Огњановић, који је каријеру наставио у Њукаслу. Осим начелника, у Одељењу сада раде још три лекара: др Наташа Стајић (од 2000.), др Јована Путник (2003.) и др Александра Париповић (2008.). Одговорне/главне сестре Одељења од оснивања до данас биле су Љуба Гајић, Даница Јовановић, Светлана Матовић и Марина Домић.

Проф. др Ангелина Чворић, као оснивач и први руководилац Службе/Одељења нефрологије, а доцније и њени сарадници и садашња генерација лекара, тесном сарадњом са другим одељењима и лабораторијама, допринели су развоју не само овог Одељења, већ су били иницијатори увођења бројних лабораторијских, радиолошких и других дијагностичких метода. Перитонеална дијализа уведена је 1973. године, хируршка биопсија бубрега 1975. године, перкутана биопсија бубрега 1986. године (прва у дечјој нефрологији у Србији), континуирано аутоматизовано мерење крвног притиска уведено је 2003. године, континуирана хемо(дија)филтрација 2004. године, а уродинамска испитивања (у сарадњи са Одељењем урологије) се врше од 2008. године. Осим техничко-технолошких иновација, у раду Одељења се од самог оснивања стално врши ажурирање протокола за дијализу и терапију.

Организација Одељења

Од 2007. године, када је извршена реорганизација Педијатријске клинике, Одељење има 16 постеља распоређених у четири болесничке собе , од којих једна располаже посебним санитарним чвором и по потреби служи као изолатор. Једна од соба је намењена за смештај одојчади са мајкама а у осталим собама (са 3-5 постеља) смештају се болесници свих узраста, са или без пратилаца. Све собе су снабдевене клима-уређајима и ТВ пријемницима. Пријеми се обављају заказивањем преко консултативне амбуланте, упућивањем из других установа или у оквиру дежурства Института за град Београд. За непосредну бригу о болесницима, од пријема до отпуста, задужени су лекари – специјалисти Одељења према утврђеном распореду, а под њиховим надзором у раду учествују лекари на специјализацији и клинички лекари. Обезбеђена је консултација лекара Одељења и ван редовног радног времена.

Рад сестара се организује по сменама. Рад организује и контролише начелник Одељења кроз свакодневне визите. Писаним процедурама су дефинисане практично све активности у функционисању Одељења. Хоспитализованим пратиоцима су на располагању прописана обавештења односно упутства у писаном а усмена обавештења даје особље Одељења, у складу са надлежностима.

Специфичности и достигнућа

У оквиру дефинисаних улога Института, у Одељењу се хоспитализују болесници упућени ради дијагностике и лечења из установа свих нивоа здравствене заштите из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Другим делом, Одељење је и у функцији секундарног нивоа здравствене заштите за град Београд, па се добар део хоспитализује и по овом основу (најчешће оболели од акутних болести бубрега и уротракта). Са око 1100-1300 пријема годишње, Одељење спада међу најфрекветнија у Педијатријској клиници и у Институту. Велики проток болесника омогућио је стицање искустава у целом опсегу педијатријске нефрологије, од акутних инфекција уротракта до најсложенијих или веома ретких обољења и њихових компликација.

Примарне и секундарне гломерулске болести су од самог оснивања Одељења биле у жижи интересовања. Увођењем у рутинску праксу перкутане биопсије бубрега (30-35 годишње, преко 1050 од 1986. године), а у новије време и генско-молекулске дијагнозе за поједине болести из овог спектра, проширена су и продубљена сазнања и искуства у овом делу нефропатологије. Томе је нарочито допринела блиска сарадња са нефропатолозима из Института за патологију Медицинског факултета и Војномедицинске академије, на једној и сарадња са одговарајућим лабораторијама у Европи и САД, на другој страни.

Богата клиничка искуства у овој области публикована су у домаћим и иностраним часописима и презентована су на домаћим и међународним стручним скуповима.

Конгениталне аномалије бубрега и уротракта, будући да су међу чешћим конгениталним аномалијама, део су свакодневне патологије Одељења. Значајан напредак у њиховој раној детекцији представљало је укључење лекара Одељења у редовни рад Конзилијума за феталне аномалије (2006.) чиме је омогућена пренатална дијагноза и рана постнатална евалуација. Тесна сарадња са Одељењем урологије, која датира од самог оснивања ових одељења, као и са Службом за клиничку радиологију институционализована је (средином седамдесетих година прошлог века) у виду нефролошко-уролошко-радиолошког конзилијума, на коме се једном недељно разматра испитивање и лечење одабраних болесника. Други тесан облик сарадње са Одељењем урологије јесте и учешће лекара нефролога у раду Кабинета за уродинамска испитивања. На овај начин је проширен спектар дијагностике односно терапије код пацијената са поремећајима/обољењима доњег дела уротракта.

Увођењем метода континуиране хемо(дија)филтрације, који се од 2004. године спроводи у Одељењу педијатријске интензивне неге од стране или под надзором лекара Одељења нефрологије, значајно је побољшана прогноза оболелих од акутне инсуфицијенције бубрега, било изоловане или у склопу мултиорганске инсуфицијенције. Овај метод се, осим тога, користи у другим индикацијама (неке интоксикације, хередитарне метаболичке болести, инсуфицијенција јетре или срца). Јединствено искуство у нашој земљи применом овог метода и код новорођенчади мале телесне масе запажено је и на међународном плану.

Сарадња са бројним другим одељењима Института је веома развијена, нарочито са Одељењем имунологије, Одељењем интензивне неге, Одељењем неонатологије и Одељењем за поремећаје метаболизма. Посебно истичемо сарадњу са одељењима ендокринологије и кардиологије у јединственом и систематском приступу испитивању и лечењу деце и адолесцената са метаболичким синдромом, почев од 2004. године.

Осим већ споменуте, стална сарадња Одељења се остварује и са одговарајућим одељењем Универзитетске дечје клинике и нефролошким одељењима других терцијарних педијатријских установа у Србији, институтима за нуклеарну медицину КЦ Србије и ВМА.

У последњих десетак година успостављена је и сарадња са бројним центрима, односно истраживачким групама у Европи и САД која је омогућила генско–молекулску дијагнозу појединих хередитарних болести бубрега и уротракта, првенствено неких облика нефротског синдрома, полицистичних болести бубрега, Дентове болести, цистинурије, оксалозе, псеудохипоалдостеронизма, конгениталних аномалија и других. На бази добијених резултата омогућена је и пренатална генско–молекулска дијагноза. Осим тога, активним учешћем у истраживачким групама лекари Одељења су дали допринос истраживању појединих ређих болести као што је хемолитичко–уремијски синдром и бољем клиничком дефинисању и идентификовању генских поремећаја неких врло ретких болести као што је, на пример, Шимкеова имунско–коштана дисплазија.

Практично од самог оснивања лекари Одељења учествују у додипломској и нарочито у последипломској стручној и академској едукацији лекара и то кроз курсеве социјалне педијатрије, специјализацију педијатрије, ужу специјализацију из нефрологије, течајеве иновације знања који се једном годишње одржавају у Институту и магистеријуме и докторате из области нефрологије.

До сада су лекари Одељења одбранили три докторске дисертације, три магистарске тезе и један специјалистички рад а у припреми су два рада уже специјализације и рад из специјалистичких академских студија.

Вишегодишњи публицистички рад лекара Одељења може се видети на порталу PubMed и у едицији Проблеми у педијатрији.

У оквиру Одељења реализовано је пет научно-истраживачких пројеката од националног значаја.

У будућем раду пажња ће бити посвећена ажурирању дијагнозно-терапијских протокола, праћењу и увођењу у праксу савремених достигнућа из области клиничке нефрологије развијањем сарадње са центрима у Европи, раном откривању оштећења бубрега у оквиру других поремећаја здравља, пренаталној дијагнози болести бубрега и уротракта и сталном и упорном раду на едукацији лекара и медицинских сестара.