Начелник одељења:
Мр ph Љубица Затезало
Начелник биохемијске лабораторије, специјалиста медицинске биохемије

Мр ph Драгана Бојанин
специјалиста медицинске биохемије, субспецијалиста клиничке имунохемије, Шеф одсека

мр ph Бранка Опанчина

мр ph Драгослава Вуковић

31 лабораторијски техничар

Оливера Спасовић - медицинска сестра

Шевић Кадивка - Главни техничар

Биохемијска лабораторија, под руководством мр пх Љиљане Вујић, оснива се и формира још давне 1961. године, упоредо са оснивањем и отварањем клиничких одељења Института. 1965. године, на основу специфичности клиничких области, као и аналитичких техника, формирају се три одсека у оквиру Биохемијске лабораторије и то: Одсек клиничке хемије, Одсек за ендокринолошка испитивања и Одсек за фенилкетонурију и хроматографска испитивања. Ова, по специфичности аналитичких техника посебна област биохемијских аналитичких испитивања, издваја се из Биохемијске лабораторије у засебну, Лабораторију за испитивање урођених грешака метаболизма, 1972. године на челу са врсним стручњаком мр пх, др сци Радмилом Хајдуковић, специјалистом медицинске биохемије.

Биохемијска лабораторија даље прати светске токове технолошког развоја и, већ 1974. године, њен тадашњи руководилац мр пх, др сци Загорка Суботић, специјалиста медицинске биохемије уводи и развија радиоимуно технике (РИА, ИРМА) те Одсек за ендокринолошка испитивања у оквиру Биохемијске лабораторије постаје тако Одсек за радиоизотопску аналитику. Високо стручни кадар Биохемијске лабораторије, фармацеути и специјалисти медицинске  биохемије мр сци Нада Радивојевић и мр пх Младена Пајковић, увођењем разноврсних и бројних аналитичких поступака прати потребе клиничких служби Института и омогућава разнородна клиничка и клиничко-функционална испитивања. Уводе се по први пут и гасне анализе и осмометрија са тадашњом изузетно компликованом аналитичком методологијом. Аутоматизација лабораторије започиње далеке 1980. године куповином анализатора АСТРА-8 фирме Бецкман, а мр сци Нада Радивојевић и мр пх Младена Пајковић дају свој лични допринос лабораторијској рационализацији аналитичких поступака. Временом се проширује спектар аналитичког рада лабораторије, а 1983. године проф. др Милош Банићевић уз лабораторијску стручну подршку мр пх Загорке Суботић омогућава започињање националног скрининга новорођенчади на конгенитални хипотиреоидизам. До данашњег дана укупно је скринирано више од 1.400.000 новорођене деце и откривено више од 400 случајева урођеног хипотиреоидизма, што је омогућило правовремено започињање лечења и спречавање психомоторних оштећења. Током деведесетих година прошлог века, лабораторија је започела и пренатални скрининг аномалија плода код трудница у другом триместру гравидитета. Начелник Биохемијске лабораторије у периоду од 1996. до 2001. године, била је мр пх Младена Пајковић.

Од 2006. пренатални скрининг је проширен скринингом аномалија плода у првом триместру гравидитета (фрее хЦГ и ПАППА), а потом је и постојећи пренатални скрининг у другом триместру гравидитета допуњен трећим параметром, некоњугованим естриолом.

Средином 2008. године, Биохемијској лабораторији се прикључује и Одсек хематологије.

У последњој деценији рада, Биохемијска лабораторија је претрпела значајне промене на организационом плану, у смислу повећавања броја анализа, њихове разноврсности, захваљујући доброј опремљености најновијим аутоматским анализаторима, као и у смислу бројчаног повећања средње-медицинског кадра због увођења сменског рада и у пријемним и у непријемним ноћима.
Биохемијска лабораторија данас ради по принципима добре лабораторијске праксе и акредитована је у оквиру Акредитације Института.