Налазите се на: Насловна >> Историјат

Историјат

ИНСТИТУТ ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ МАЈКЕ И ДЕТЕТА СРБИЈЕ „ДР ВУКАН ЧУПИЋ“Институт је основан Декретом владе Народне Републике Србије 1950. године, са циљем организовања и развијања националне мреже здравствених институција намењених женама генеративног доба, предшколској и школској деци.У предговору првог броја Здравствене заштите народног подмлатка, марта 1950. године, Министар народног здравља НРС, др Драгослав Карајовић износи разлоге за оснивање часописа и Института. Тако: "Министарство народног здравља као руководећи орган здравствене службе, решило је да ове године Стручни центар за здравствену заштиту мајке и детета прерасте у Институт, који ће имати од свих профила по једну огледну установу. Институт са својим огледним установама биће научни и стручно-методолошки

центар за целокупну мрежу свих здравствених установа за заштиту матере и деце.

Проблематика здравствене заштите матера и деце је сложена и тражи комплексно решење. За успешно решавање потребан је плански рад и колективна сарадња научних радника и стручњака. Заједнички рад у Институту, на терену и кроз стручни часопис биће најбоља гаранција за правилно постављање и решавање свих проблема из домена дечје заштите. Да би Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије могао што боље и потпуније да обавља постављене задатке, намеће му се као прека потреба издавање часописа у коме ће се научно обрађивати целокупна тематика превентивне медицине из домена здравствене заштите матере и деце. Часопис има стручно-научни карактер и обрађиваће теме из проблематике и методике здравствене заштите матера и деце, личне хигијене труднице и детета, као и хигијене, епидемиологије и исхране дечјих колектива, итд."Трансформацијом првобитно оформљеног Стручног центра за здравствену заштиту деце створен је Институт за здравствену заштиту народног подмлатка, 10. маја 1950. године, са седиштем у Нушићевој улици у Београду. Први управник Института био је др Властимир Ивковић, а одмах затим др Милош Бајшански.Проф. др Вукан Чупић (1920-1981) руководи Институтом од 1953. године и даје концепцију свеобухватне обједињене здравствене заштите мајке и детета, коју јасно дефинише реченицом "Без антенаталне и антеконцепционалне профилаксе није могућа правилна здравствена заштита деце" и објављује је у Гласнику социјалне педијатрије 1953. године.Од свог оснивања до 1960. године Институт је обављао превасходно стручно-методолошку и едукативну делатност: организовање мреже дечјих и школских диспанзера као и диспанзера за жене, дечјих одељења и породилишта у болницама у Србији и Црној гори, и едукацију неопходног здравственог кадра за рад у диспанзерима и саветовалиштима, иницира формирање центара за мајку и дете - општинских и регионалних као и демонстрационих центара.

Од 1960. године почиње да развија стационарну и поликлиничку здравствену делатност најпре у простору Демонстрационог центра у Новом Београду, а од 1974. године пресељава се у нову тринаестоспратну зграду у улици Радоја Дакића.Вишегодишњи директор Института, доктор Вукан Чупић, дао је велики допринос развоју социјализоване и обједињене здравствене заштите мајке и детета. Основе обавезног минимума здравствене заштите жена, деце и омладине из 1965. године, уграђени су у Одлуку и Програм обавезних видова здравствене заштите жена, деце и омладине из 1971. године и представљале су основу за израду стандарда и норматива у овој области. Захваљујући овом Програму, наредних 20 година развијана је организована здравствена заштита и диспанзерски метод рада у примарној здравственој заштити жена, деце и омладине.Одлуком Министарства здравља Србије из 1993. и 1995. године, Институт постаје једина национална референтна установа за здравствену заштиту ових популационих група.Институт као прва референтна установа у области здравствене заштите жена и деце учествовао је у изради Програма у оквиру Уредбе о здравственој заштити жена, деце, школске деце и студената (службени лист Р. Србије 49/95), као и пратећег стручно-методолошког упутства. У оквиру Института је формирана и прва Републичка стручна комисија за здравствену ѕаститу мајке и детета Србије.***Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије је и данас референтна национална здравствена установа у којој се мултидисциплинарним тимским радом обезбеђује поликлиничка и стационарна здравствена заштита и обавља образовна, научно-истраживачка и стручно-методолошка делатност из домена здравствене заштите деце, омладине и жена у генеративном периоду.

Организационе целине Института су: Педијатријска клиника, Клиника за дечију хирургију, Служба за хуману репродукцију, Републички центар за планирање породице, Служба за научноистраживачку и образовну делатност, Служба за организацију, планирање, евалуацију и медицинску информатику (раније Служба социјалне медицине) и Сектор за немедицинске послове. Организационе целине су међусобно повезане службама од општег значаја, лабораторијама и сервисима.

Здравствена делатностПедијатријска клиника Института у свом саставу има 13 субспецијалистичких служби за дијагностику и лечење и 10 служби од општег значаја: 5 лабораторијских, Генетско саветовалиште за пренаталну дијагностику, Службу за клиничку радиологију и ултразвучну дијагностику, Службу за испитивање и лечење инфекција са комисијом за интрахоспиталне инфекције, Службу за патологију и Апотеку.Клиника за дечију хирургију обједињује 8 субспецијалистичких хируршких служби, и то: Службу за неонаталну, абдоминалну, уролошку, торакалну, кардиоваскуларну, пластичну и реконструктивну са опекотинама, ортопедију и зглобно-коштану трауму, као и Службу за пријем болесника, специјалистичке и консултативне прегледе. Поред наведних у оквиру ове организационе јединице налазе се и 4 блиске службе: Службa за анестезију и интензивну терапију хируршких болесника са операционим одељењем, Службa за оториноларингологију, Службa за офталмологију и Службa за физикалну терапију.
Служба за хуману репродукцију у оквиру своје делатности пружа гинеколошку здравствену заштиту из области гинекологије дечјег и адолесцентног доба, пренаталну здравствену заштиту трудница, као и здравствену заштиту жена репродуктивне доби.

Делатност се одвија кроз дијапазон здравствених услуга од амбулантно - поликлиничког до хоспиталног система.Служба за планирање породице, као носилац стручно-методолошке и програмске усмерене активности на планирању породице у домену здравствене делатности, мултидисциплинарним тимским радом кроз сарадњу са Министарством за социјална питања невладиним организацијама и другим установама које се баве сродном проблематиком, развија и промовише савремену концепцију и праксу планирања породице у здравствено-васпитном, превентивном, дијагностичком и терапијском садржају радећи са децом и адолесцентима и њиховим родитељима. Једна од значајних активности ове организационе јединице је и имплементација нових метода унапређења репродуктивног здравља младих на нивоу примарне здравствене заштите.Основана је Одлуком Владе Републике Србије 1993. године у циљу развоја, примене и провере доктрина, стандарда и метода планирања породице, едукације и пружање методолошке помоћи здравственим радницима у области планирања породице у примарној здравственој заштити.Лабораторије Института: лаборатроија за медицинску генетику; лабораторија за клиничку хемију и хематологију, лабораторија за трансфузиологију, лабораторија за проточну цитометрију и имунхематологије, лабораторија за клиничку микробиологију, лабораторија за испитивање урођених поремећаја метаболизма, биохемијска лабораторија – одсек за радиоизотопску аналитику и лабораторија за патологију.

Служба за организацију, планирање, евалуацију и медицинску информатику Основна активност ове Службе је из домена стручно-методолошке и доктринарне делатности: планирање, пројектовање, организација и развој система здравствене заштите мајке и детета и праћење и евалуација здравственог стања ових популационих група у Републици; израда Националног програм заштите здравља жена, деце и омладине, спровођење, праћење и провена спровођења Програма у Републици Србији, као и организовање и спровоћење едукације здравствених радника. Поред тога, прати здравствену делатност Института, учествује у планирању, организовању и спровођењу образовања и стручног усавршавања здравствених радника и сарадника, организује научне и стручне скупове и публицистичку ибиблиотечку делатност, као и биомедицинску информатику.Службаза општу, научно-истраживачку и наставну делатност фермирана је ради праћења и спровођењанаставене и научно-истраживачке делатности.

Сектор за немедицинске послове обједињује рад финансијске службе, Службе општих и правних послова плана и развоја, Техничке службе са сервисима исхране, техничког одржавања, медицинске опреме и објеката Института и вешераја.На својим одељењима и клиникама, Институт обавља и развија следеће основне делатности:Пружа највиши ниво здравствене заштите (терцијарну здравствену заштиту) деци и женама генеративног доба, са постељним фондом од 400 кревета (362 за педијатријске пацијенте и 38 за жене генеративног доба). Дневне болнице Педијатријске клинике, Клинике за дечју хирургију и Клинике за хуману репродукцију користе 37 кревета.

Институт је наставна база Медицинског факултета у Београду за додипломско и последипломско образовање медицинских радника (студената медицине, лекара опште медицине, педијатара, дечјих хирурга, гинеколога, анестезиолога, медицинских сестара, бабица итд.);

Законодавна и методолошка делатност на изради Националног програма, смерница, протокола, Стручно-методолошког упутства, кроз тесну сарадњу са Министарством здравља, Институтом за јавно здравље Србије и мрежом завода за јавно здравље, као и са установама примарне и секундарне здравствене заштите жена, деце и омладине;

Извођење клиничких истраживања, епидемиолошких студија и издавачка делатност у области основних делатности;Институт је референтна установа за спровођење националног програма скрининга на фенилкетонурију (од 1980. године), хипотиреоидизам (од 1981. године), као и спорадичног скрининга суспектне популације на патолошке хемоглобине (од 1975. године).

Институт на дан 31.12.2008. године има 909 запослених. Здравствених радника је било 687. Лекара специјалиста било је 140, од тога педијатара, дечјих хирурга, гинеколога, анестезиолога, радиолога, оториноларинголога, офталмолога, трансфузиолога, физијатра, микробиолога, патолога и специјалиста социјалне медицине.Лекари и други специјалисти који су ангажовани са пуним или делимичним радним временом у образовним и истраживачким активностима на Медицинском факултету универзитета у Београду: професори, доценти, асистенти, доктори наука, магистри, примаријуси, научни сарадници (истраживачка звања).