Начелник одељења:
Проф. др Драгана Вујић
Начелник одељења

Др Жељко Зечевић
лекар специјалиста педијатрије

Др Марија Симић
лекар на специјализацији

Др Милица Митровић
лекар на специјализацији

Др Емилија Лазић, доктор биолошких наука
молекуларни биолог

Ана Стојановић
молекуларни биолог

Жељка Кецман
психолог

   1. Аутологна и алогена трансплантација косне сржи од идентичног сродног даваоца, идентичног несродног даваоца и сродног делимично подударног даваоца,  
   2. Криоконзервација хуманих ћелија и ткива (матичне ћелије хематопоезе, фибробласти, моноједарне  ћелије периферне крви, хомографтови).

Трансплантација матичним ћелијама хематопоезе (ТМЋХ) је савремен начин лечења бројних стечених и урођених обољења, а код појединих, као што су тежак облик стечене апластичне анемије, мијелодисплазни синдром, таласемија, болест српаслих ћелија, аутозомна рецесивна форма остеопетрозе, Фанконијева анемија, Блацкфан-Диамонђова анемија, Wисцотт-Алдрич-ов синдром, тешка комбинована имунодефицијенција, хронична грануломатозна болест, хронична мукокутана кандидијаза, Глантзманн-ова тромбастенија, конгенитална неутропенија, конгенитална тромбоцитопенија и једини данас познат облик лечења. Осим код ових обољења, ТМЋХ користи се у лечењу неких малигних обољења матичних ћелија хематопоезе као што су акутна лимфобластна леукемија (у рецидиву или у првој ремисији код леукемије високог ризика), акутна мијелоидна леукемија (у првој ремисији група високог ризика или у рецидиву) и лимфоми (у рецидиву). Последњих година мегатерапија с реинфузијом матичних ћелија хематопоезе је део протокола за лечење неких солидних тумора дечијег доба (неуробластом група високог ризика или у рецидиву, Еwингов сарком група високог ризика или у рецидиву и други солидни тумори: резистентни облици или рецидиви).
У Србији се годишње код 30 до 33 деце, узраста 0-20 година, која болују од различитих хематолошких, онколошких, имунолошких или метаболичких болести, постави индикација за трансплантацију матичним ћелијама хематопоезе.
Потреба обезбеђивања савремене и успешне терапије за групу тешко оболеле деце, сазнање да се ради о веома специјализованој и скупој терапијској процедури, као и чињенице да у нашој средини до тада није био развијен одговарајуци педијатријски пројекат, иницирали су 1994. израду Програма оснивања и рада Одсека за интензивну терапију и негу, тј. трансплантацију матичним ћелијама хематопоезе у Служби за хематоонкологију Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „др Вукан Чупић”(Институт). Министарство здравља Републике Србије усвојило је Програм и донело одлуку о његовој реализацији. Републички завод за здравствено осигурање Србије обезбедио је средства за набавку дела опреме и грађевинске радове, који су обављени током 1995-1996 године. Део средстава за израду филтера за прецишцавање ваздуха, као и део опреме за Одсек обезбеђен је ангажовањем Удружења родитеља деце оболеле од леукемије и других малигних болести "Звончица", које је формирано при Институту.
Захваљујући сарадњи лекара хематоонколошке службе Института и стручњака Института за нукеарне науке "Винча" направљен је први микропроцесор за програмско замрзавање матичних ћелија хематопоезе, који је Институт "Винча" поклонио Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „др Вукан Чупић”.
Формирање Лабораторије за криобиологију при Одељењу за трансплантацију косне сржи помогла је хуманитарна организација Нуова Фронтиера (Италија), а током 2001. године ангажовањем лекара Оспедале Ст. Герардо, Монза и невладине хуманитарне организације ЦЕСВИ (Италија) добијена је донација групе Л’Еспресо чиме су значајно побољшане   терапијске могућности и омогућено напредовање Одељења за трансплантацију. Развојем лабораторије за криобиологију створени су услови за криоконзервацију и чување хуманих ћелија и ткива, као што су матичне ћелије хематопоезе, фибробласти и моноједарне ћелије.
Од 2008. године, средства за даљи развој трансплантације матичних ћелија хематопоезе у Институту обезбеђују се кроз пројекат „Обезбеђивање услова за трансплантацију матичних ћелија хематопоезе код деце у Србији” који се финансира из буџета преко Министарства здравља Републике Србије.
Прва трансплантација косне сржи од идентичног сродног даваоца (код детета оболелог од апластичне анемије) урађена је седамдестеих година прошлог века у Институту (др Ј. Кезић, др М. Микушка), а од хаплоидентичног даваоца, код дечака оболелог од тешке комбиноване имунодефицијенције 1990. (др М. Абинун, Проф др М. Малешевић, проф. др Д. Вујић, др Д. Лилић).
Априла 1997 године отворено је Одељење за трансплантацију косне сржи са лабораторијом за криобиологију при Служби за хематологију и онкологију, које је децембра 2004. г. прерасло у Службу за трансплантацију костне сржи са лабораторијом за криоиологију. Прва алогена трансплантација у новоформираном Одељењу за трансплантацију косне сржи урађена је априла 1997. године (код болесника који је боловао од тешке комбиноване имунодефицијенције), а прва аутологна (код болесника са рабдомиосаркомом) августа исте године, што је уједно и прва аутологна трансплантација косне сржи код деце у Србији.
У периоду од априла 1997. године. до новембра 2013. године урађено је 106 аутологних трансплантација и 65 алогених, и то 53 од идентичног сродног даваоца, 8 од сродног делимично подударног и 4 од несродног подударног даваоца.
Трансплантациони тим Института урадио је прву трансплантацију од сродног делимично подударног даваоца и прву трансплантацију од несродног подударног даваоца код деце у Србији.
Сарадња са Клиником за хематологију КЦ Србије успостављена је 2005. године. Трансплантациони тим Института обавља: сепарацију, криоконзервацију, чување и транспорт матичних ћелија хематопоезе болесника Клинике за хематологију КЦ Србије.
Уз сагласност Министарства здравља, Републике Србије, 2009. године при Одељењу формирана је породична банка крви пупчаника. Градња националне банке крви пупчаника започета је априла 2013. године.

Пројекција развоја
Од 2008. године Министарство здарвља Републике Србије финансира реализацију пројекта: „Обезбеђивање услова за трансплантацију матичних ћелија хематопоезе код деце у Србији”. Циљеви пројекта су:
Општи циљеви пројекта су:
1.    даљи развој трансплантације матичних ћелија хематопоезе,
2.    проширити капацитете Одељења за трансплантацију костне сржи са лабораторијом за криобиологију
3.    формирати националну банку матичних ћелија хематопоезе из крви пупчаника и укључивање у ЕУРОЦОРД,
4.    добијање акредитације од стране ЈАЦИЕ

Специфични циљеви пројекта су:
повећати броја урађених ТМЋХ код деце,
1.    радити све облике трансплантације матичних ћелија хематопоезе код деце у Србији
2.    смањити број деце која одлазе на трансплантацију матичних ћелија хематопоезе у иностране центре,
3.    израда стандардних оперативних процедура
4.    стандардизовати методе за колекцију, транспорт, обраду и чување крви пупчаника,
5.    едукација чланова трансплантационог тима,
6.    едукација будућих родитеља о значају матичних ћелија хематопоезе из крви пупчаника, њиховом начину прикупљања, замрзавању и чувању,
7.    дефинисати медицинске, етичке и правне аспекте формирања банке матичних ћелија хематопоезе из крви пупчаника.