- Институт
- Студенти и специјализанти
- Клинике
- Амбуланте
- Службе
- Новости
- Страна за родитеље
- Страна за децу
- Фебруарски течај 2012
- Континуирана едукација
- Кутак за сестре, техничаре
СЕСТРИНСТВО У ИНСТИТУТУ

“Свечано се обавезујем пред Богом и у присуству овог скупа, да ћу провести цео свој живот у моралној чистоти и да ћу се одано бавити својом професијом.
Све што је у мојој моћи учинићу да побољшам ниво своје професије.
Са пуном лојалношћу, до краја ћу помагати лекару у његовом послу око болесног човека...”
(Из Сестринске заклетве Флоренс Најтингејл )
Почеци развоја сестринства у Институту преплићу се са развојем и образовањем профила педијатријских сестара на нашим просторима. Ратом опустешеној земљи у којој су деца најчешће боловала и умирала од цревних инфекција, акутних обољења органа за дисање, шарлаха, дифтерије, маларије, туберкулозе, тетануса и сл, недостајали су здравствени кадрови свих профила. Школованих медицинских сестара било је мало, а здравствену негу деце су углавном спроводиле дечије неговатељице са завршеном најпре једногодишњом, а потом двогодишњом школом.

У таквим околностима оснива се “Институт за здравствену заштиту народног подмлатка“.Већ из самог назива могу се сагледати и многобројне активности првих медицинских сестара Института. Оне су као чланови здравствених тима спроводиле здравствено просвећивање становништва и учествовале у организовању служби за здравствену заштиту мајки, деце и омладине у срезовима и градовима широм Србије и Црне Горе.
Прве медицинске сестре које су својим ентузијазмом и пожртвовањем од оснивања, а касније дугогодишњим радом дале значајан допринос развоју сестринства у Институту су Вера Гулан, Маја Станић, Љиљана Туршић и Надица Малешевић. Оне су биле и прве главне сестре Института.
Расла је и градила се дечја установа. Оснивање и динамични развој педијатријских, хируршких и гинеколошких одељења Института, подела на уже специјалности, увођење нових метода лечења и испитивања, организовање интезивне неге тешких болесника, условило је пријем и стручно оспособљавање већег броја медицинских сестара.
Наше сестре и техничари су се стручно усавршавале у реномираним европским и светским установама као што су Каролинска Сјукхусет, Стоцкхолм, ИРЦЦС Бурло Гарафоло, Триесте, Бирмингхам Цхилдрен’с Хоспитал, Греат Ормонд Стреет Хоспитал фор Сицк Цхилдрен, Лондон, Цхилдрен Хоспитал Сан Диего и сл.
Сестре су кроз тимски рад учествовале у великом броју пројеката, студија и истраживања, као што су помоћ у организовању здравствене заштите деце у другим земљама, подршка и одлазак здравствених тимова у Приштинску болницу, учешће у семинарима „Сачувајмо здравље“ и „Саветовалиште за младе“, затим у УНИЦЕФ–овим програмима „Ургентна терапија у ванболничким условима“,“Животне поруке – здравље породице“ и многим другим.
Свих ових година Институт је наставна база за ученике средњих медицинских школа, главне сестре болница, поливалентне патронажне сестре и студенте више и високе медицинске школе. Наше сестре су ментори колегиницама и колегама који долазе из других здравствених центара да се стручно усавршавају.
У складу са професионалном обавезом да учествују у заштити здравља мајке и детета медицинске сестре у Институту оријентисане су на примену савремених концепција и пружање висококвалитетне, професионалне, индивидуалне, холистички оријентисане и континуиране здравствене неге. Како кључну улогу у том процесу има дете – пацијент, сваког дана се све више ради на активном укључивању деце и родитеља у процес здравствене неге како би се постигли што бољи резултати у нези.
Користећи најновију технологију и опрему као и своје стручно знање, оне у исто време стварају сигурну, пријатну и топлу околину за децу и њихове најближе.
Свакодневно се спроводи едукација деце и родитеља, како за време хоспитализације, тако и кроз дневне болнице, које су веома важне у процесу лечења и неге, поготово деце са хроничним обољењима. Медицинске сестре и здравствени техничари активно сарађују са удружењима родитеља деце оболеле од хроничних болести. Они учествују као едукатори у различитим програмима, као што су кампови за децу оболелу од шећерне болести, курсеви за рехабилитацију особа са хемофилијом, церебрално угрожену децу и сличним стањима.
Сарадња са осталим профилима здравствених и нездравствених радника у Институту кроз мултидисциплинарни приступ и тимски рад, темељни су приступ рада сваке медицинске сестре.

У циљу пружања што квалитетније неге за пацијента, али и повећања захтева здравственог система, спроводи се континуирана едукација медицинских сестара у облику стручних састанака у Институту, учествовања на стручним скуповима, симпозијумима, конгресима, студијским боравцима у земљи и иностранству, са врло често запаженим радовима из подручја здравствене неге.
Многобројна признања, међу којима су и повеље “Чувар Живота” коју за дугогодишњи допринос у развоју здравствене неге додељује Удружење медицинских сестара анестезије

интензивне неге и реанимације Србије и награђени радови на бројним профилским скуповима, само су неки од резултата огромног ентузијазма и енергије наших сестара.
Савремени принципи неге и лечења захтевају високообразоване медицинске сестре, те се кроз годишње планове за стручно усавршавање стимулише школовање медицинских сестара уз рад. Иако је здравствена нега, као професионално поље деловања медицинских сестара и данас понекад недефинисана, често невидљива, зависна и тешко мерљива, наш циљ је да кроз примену стандарда и даљег развоја сестринске документације у здравственој нези болесника унапредимо квалитет пружања здравствене неге.
Данас у Институту ради 518 медицинских сестара и здравствених техничара различитих профила, што чини више од половине укупног броја запослених.
Од 1982.г до данас главне сестре Института биле су више медицинске сестре Вида Живановић–Ранковић, професор Високе медицинске школе струковних студија у Земуну, Радица Ристић, Ангелина Ристић, Драгица Ђурђевић и Иванка Поколић. Од 2007.г главна сестра Института је Гордана Драшковић,виша медицинска сестра.
Веома је тешко навести имена свих сестара које су у шездесет година дугој историји Института дале свој допринос развоју сестринства. Ипак, ово је прилика да истакнемо огроман значај свих сестара које су цео свој радни век биле непосредно уз пацијента и својим радом допринеле да Институт буде и остане водећа установа за здравствену заштиту мајке и детета на овим просторима.
Обавештења и вести »




