Делатност

У одељењу педијатријске интензивне неге се примају деца од узраста новорођенчета до периода адолесценције. Годишње се хоспитализује просечно око 1000 болесника од којих једну трећину чине новорођенчад.
У структури морбидитета новорођенчади најзаступљенији су респираторни поремећаји својствени раном неонаталном периоду (респираторни дистрес синдром, синдром аспирације меконијума, перзистента плућна хипертензија), постасфиктична лезија ЦНС-а, фетални хидропс, хеморагијска болест новорођенчета, хипербилирубинемија, хипервискозни синдром, конгениталне аномалије укључујући и урођене срчане мане и тешке системске бактеријске инфекције (сепса, менингитис). У структуре морбидитета осталих узрасних категорија са приближном учесталошћу (до 257 укупног броја болесника) заступљена су обољења и патолошка стања ЦНС-а и респираторних органа, док се до 10% деце прима због различитих тровања.
Значајно место такође имају болесници са урођеним срчаним манама, тешким системских инфекцијама, као и сложеним метаболичко-ендокриним поремећајима различите природе.
Болесници се упућују из педијатријских установа Србије и Црне Горе, Републике Српске, а упркос тренутне ситуације неретко и деца са Косова и Метохије.
Трајан печат раду Одељења педијатријске интензивне неге дали су проф. др Борисав Јанковић и др сц. мед. Боривој Марјановић. Сходно структури морбидитета, свакодневно свој стручни допринос раду одељења дају педијатри свих субспецијалистичких служби. Посебно треба издвојити драгоцен стручни допринос лекара пулмолошке, неуролошке, неонатолошке и службе за болести метаболизма.
Збрињавање болесника са најсложенијим поремећајима који често непосредно угрожавају живот не би био могућ без пожртвованог рада дежурних педијатријских, анестезиолошких, а неретко и хируршких лекарских екипа. Значајан ослонац неодложном дијагностичком поступку пружа ефикасна и поуздана рендгенолошка, биохемијска, хематолошка и бактериолошка дијагностика.
Стандардна рендгенографска, електроенцефалографска и ултрасонографска дијагностика могућа је и у самом одељењу. На тај начин је обезбђено поштовање принципа тимског рада и омогућен је потпуно интегрисан дијагностичко-терапијски процес уз рутинску примену и најсложенијих поступака интензивне терапије и неге. То пре свега подразумева пролонгирану механичку вентилацију, неиванзивни и инвазивни хемодинамски мониторинг, континуирану инотропну циркулаторну потпору, перитонеалну дијализу, плазмаферезу, фототерапију и ексангвинотрансфузију, тоталну дренажу, тоталну парентералну исхрану и терапијску примену азот моноксида.
Током досадашњег рада Одељење интензивне неге Педијатријске клинике било је наставна база за више стотина лекара на специјализацији педијатрије, као и студената медицине и више медицинске школе. У овом простору су своја основна знања и искуства из области педијатријске интензивне неге и терапије стицали лекари и медицинске сестре који сада раде у другим одељењима истоветне намене у различитим центрима у нашој земљи. Лекари који стално или као консултанти учествују у раду одељења до сада су објавили више десетина стручних и научних радова у различитим домаћим и иностраним публикацијама.


Пројекција развоја

Унапређење досадашњег стручног рада на подручију дијагностике и терапије.
Побољшање техничке опремљености одељења.
Увођење у рутинску примену новијих терапијских процедура (примена сурфактанта, терапијска примена азот моноксида, хемофилтрација).

Лекари

Др Љубица Николић, начелник. Рођена је 27. октобра 1958 године. Дипломирала на Медицинском факултету у Загребу 1982 године, специјалистички испит положила је 1999 године на Медицинском факултету у Београду. Постдипломске студије у току. Обалсти посебног интересовања и рада су перинатална асфиксија и хипоксицно-исхемична енцефалопатија, респираторни дистрес синдром, аспирација меконијума, перзистентна плућна хипертензија, механичка вентилација новорођенчади, хипербилирубинемија код новорођенчади, фототерапија и ексангвинотрансфузија, хипервискозни синдром код новорођенчади и уринарне инфекције код новорођенчади.
тел. 310 81 68; е-маил: мајкаидете@птт.yу

Др Јелена Мартић, рођена је 28. априла 1971 године. Дипломирала на Медицинском факултету у Нишу 1998 године, специјалистички испит положила је 2003 године на Медицинском факултету у Београду. Постдипломске студије из Медицинске генетике у току. Обалсти посебног интересовања и рада су генетска основа и плућне манифестације цистичне фиброзе, механичка вентилација деце свих узраста, синдром мултипле органска дисфункција различите етиологије, тровања, метаболички поремећаји, кома, сепса (менингококна...), инфекције ЦНС-а, ендокардитис, миокардитис и перикардитис.
тел. 310 81 68; е-маил: мајкаидете@птт.yу

Др Снежана Ристић, рођена је 13. јула 1971 године. Дипломирала на Медицинском факултету у Београду 1997 године, где је положила и специјалистички испит 2002 године. Постдипломске студије у току, одобрена тема из хематологије. Обалсти посебног интересовања и рада су ургентна стања у хематоонкологији, интензивна терапија и нега у педијатрији, синдром мултипле органске дисфункције различите етиологије, тровања, генетика малигних болести, хематологија неонаталног доба и конгенитални тумори.
тел. 310 81 68; е-маил: мајкаидете@птт.yу


Историјат

Одељење педијатријске интензивне неге основано је 1975 године у посебном, наменски грађеном простору на 6 спрату Института. У састав одељења је ушла и Јединица неонаталне интензивне неге. Одељење је формирано на основу елабората који су по замисли проф. др Вукана Чупића сачинили др Јован Савић, педијатар и др Александар Миленковић, анестезиолог. Тиме је по први пут на простору тадашње Југославије организован посебан простор за лечење деце са најсложенијим "нехируршким" поремећајима здравственог стања.
Стручни руководиоци одељења били су др сц. мед. Димитрије Вуловић и др сц. мед. Јован Савић. Од оснивања до 1990 године начелник службе је био др сц. мед. Јован Савић, од 1990 године до 2003 године проф. др Борисав Јанковић, а од 2003 године дужност начелника обавља др Љубица Николић. Традицију високо-квалитетног рада медицинских сестара као одговорна сестра започела је Слободанка Лејић, а наставиле су је и очувале Иванка Поколић, Славица Чотрић и Јасмина Милишић.
Знатан део свог специјалистичког стажа у одељењу педијатријске интензивне неге провели су сви млади лекари Педијатријске клинике. Међу првима су били сада искусни и реномирани педијатри др Драган Замуровић, проф. др Драган Здравковић, проф. др Борисав Јанковић, прим. др сц. мед. Жарко Барјактаревић и проф. др Војислав Перишић.
Вишегодишњи допринос раду службе дале су др Гордана Цветановић, магистар медицинских наука, која је своју професионалну каријеру наставила у иностранству и др Зорица Гујаница. Готово сви млади специјалисти педијатри су након положеног специјалистичког испита а пре укључења у рад матичних служби били одређено време ангажовани у одељењу интензивне неге.