Хематолошко одељење (простор Педијатрије један)

Делатност

   1. Дијагностика и лечење малигних хемопатрија
      •  акутне лимфобластне леукемије
      •  акутне и хроничне мијелоидне леукемије
      •  мијелодисплазни синдроми
   2. Дијагностика и лечење малигних ходгкинских и неходгкинских лимфома
   3. Дијагностика и лечење болести хистиоцита
   4. Дијагностика и лечење урођених и стечених поремећаја хематопоетског система    (таласемијски синдроми, апластичне анемије, Фанцонијева анемија, остеопетроза и др.)
   5. Дијагностика и лечење урођених и стечених поремећаја хемостазе (тромбоцитопеније,    хемофилија, вон Wиллебрандова болест и други ређи поремећаји коагулације)
Одељење остварује своју делатност у сарадњи са лабораторијама за имунофенотипизацију, цитогенетику и молекуларну биологију.
У посебним случајевима обављају се консултације у вези дијагностике и терапије са центрима у Европи.

Лекари

Професор Др Гордана Буњевачки, саветник директора Института. Рођена је 15 новембра 1941 године. Дипломирала на Медицинском факултету у Београду 1996 године, где је завршила специјализацију из Педијатрије 1973. и субспецијализацију 2002 године. Магистрирала је 1979. а докторирала 1983 године на Медицинском факултету у Београду. Област посебног интересовања и рада је дечија хематоонкологија.
тел. 310 81 85; е-маил: бгордана@yубц.нет

Др Нада Рашовић Гвозденовић, начелник одељења. Рођена је 23 јула 1945 године. Дипломирала на Медицинском факултету у Београду 1970 године, где је завршила специјализацију из Педијатрије 1976. Субспецијализацију је завршила 1974 године на ЛХНБ универзитету, Малмо Шведска. Област посебног интересовања и рада су педијатријска хематологија, поремећаји коагулације, урођене и стечене анемије и малигне хемопатије.

Др Драган Мићић, специјалиста педијатрије. Рођен је 24 јула 1959 године. Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1985 године, где је завршио специјализацију из Педијатрије 1995 године. Област посебног интересовања и рада је леукемија дечијег доба.
е-маил: др.мициц@еунет.yу

Др Милош Кузмановић, мр сци, специјалиста педијатрије. Рођен је 21 октобра 1966 године. Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1992 године. Постдиломске студије из хематологије уписао је 1993. а завршио их 1999 године на Медицинском факултету у Београду.
тел. 310 82 45; е-маил: милос@yубц.нет

Др Анкица Јовановић, специјалиста педијатрије. Дипломирала на Медицинском факултету у Београду 1997 године, где је завршила специјализацију из Педијатрије 2003 године. Магистрирала је 2003 године такође на Медицинском факултету у Београду. Области посебног интересовања и рада су хематологија и имуно-хематологија.


Онколошко одељење (простор Педијатрије пет)

Делатност

Дијагностика, преоперативна припрема и лечење солидних тумора дечијег доба у сарадњи са тимом стручњака дечије хирургије, лабораторије за патохистологију и имунохистохемију, цитогенетику и молекуларну биологију
     •  Wилмсов тумор
     •  неуробластом
     •  рабдомиосарком
     •  примарни неуроектодермални тумори
     •  тумори герминативних ћелија
     •  ретки тумори
     •  према потреби, дијагностика и лечење обољења која су наведена у оквиру делатности одељења за хематологију.

Лекари

Др Драгомир Ђокић, мр сци, шеф одељења, специјалиста педијатрије. Рођен је 4 јула 1960 године. Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1987 године, где је положио и специјалистички испит 1994. Магистрирао је 1995 године на Медицинском факултету у Београду. Област посебног интересовања и рада је хематоонкологија.

Др Славиша Здравковић, специјалиста педијатрије. Рођен је 24 фебруара 1960 године. Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1987 године, где је положио и специјалистички 1999. Области посебног интересовања и рада су онкологија и солидни тумори.


Дневна болница Службе за хематоонкологију и консултативне амбуланте (Улаз 10)

Делатност

   1. Консултативни прегледи радним даном од 7 до 14х
   2. Једнодневне хоспитализације болесника са горе наведеним обољењима ( дијагностика,    терапија)

Лекари

Др Снежана Ристић, специјалиста педијатар. Рођена је 13 јула 1971 године. Дипломирала на Медицинском факултету у Београду 1997 године, где је положила и специјалистички испит 2001 године. Постдипломске студије у току, одобрена тема из хематологије. Обалсти посебног интересовања и рада су хематоонкологија и интезивна нега и терапија.
е-маил: ристаецц@дреник.нет

Лекари Службе за хематоонкологију по позиву.

Пројекција развоја

Побољшање услова смештаја односно наменска градња болничког простора И Педијатрије према стандардима за лечење болесника са малигним хемопатијама.
Реконструкција простора В Педијатрије према стандардима за лечење болесника са солидним туморима.
Сарадња са центрима за педијатријску хематологију у земљи и иностранству у циљу обезбеђења услова лечења који одговарају европским и светским стандардима.
Усвајање и примена новина у дијагностици (технике молекуларне биологије) и лечењу горе наведених обољења применом савремених терапијских протокола.
Континуирана едукација (у земљи и иностранству) лекара и медицинских сестара запослених у Служби за хематоонкологију.
Повећање делатности Дневне болнице за хематоонкологију у циљу обезбеђења комфорнијих услова дијагностике и лечења.

Историјат

1961/62 године створено је језгро будућег одељења за хематоонкологију, основаног 1964 године. Оснивач и први начелник био је др сци Јован Кезић. 1970 године придружују се др Софија Александровић (касније виши научни сарадник) и др Нада Рашовић. С правом се може рећи да је рад ово троје лекара био веома значајан за рад службе за хематоонкологију и да је др Нада Рашовић и данас главни ослонац службе. Главне области њиховог интересовања биле су малигне хемопатије, поремећаји синтезе хемоглобина, поремећаји хемостазе и солидни тумори.
Од 1976 до 1987 године у служби је радио др Жарко Барјактаревић, а др Петар Ивановски од 1980 до 1990 године.
1991 године у службу је примљена Доц др Гордана Буњевачки, сада редовни професор медицинског факултета и начелник Службе од 1993 године, од пензионисања др Јована Кезића.
Од 1988 до 2003 године у службу је примљено 8 лекара специјалиста од којих су два магистри и један доктор медицинских наука.


Одељење за трансплантацију костне сржи са лабораторијом за криобиологију

Делатност

   1. Аутологна и алогена трансплантација косне сржи од идентичног сродног даваоца када није    потребно зрачење целог тела.
   2. Интензивна нега и терапија хематоонколошких болесника (акутна мијелоидна леукемија,    акутна лимфобластна леукемија високи ризик, апластична анемија, Б нонХодгкин лимфом, болесници    са панцитопенијом).
   3. Криоконзервација хуманих ћелија и ткива (матичне ћелије хематопоезе, фибробласти,    хомографтови).

Трансплантација матичним ћелијама хематопоезе (ТМЦХ) је савремен начин лечења бројних стечених и урођених обољења, а код појединих, као што су тежак облик апластичне анемије, хронична мијелоидна леукемија, мијелодисплазни синдром, таласемија, болест српатлих ћелија, аутозомна рецесивна форма остеопетрозе, Фанконијева анемија, Блацкфан-Диамонд-ова анемија, Wисцотт-Алдрицх-ов синдром, тешка комбинована имунодефицијенција, хронична грануломатозна болест, хронична мукокутана кандидијаза, Глантзманн-ова тромбастенија, метаболопатије (метахроматска леукодистрофја, липидоза, мукополисахаридоза, Помпе-ова болест, Лецх-Нyхан-ов синдром), конгенитална неутропенија и једини данас познат облик лечења. Осим код ових обољења, ТМЦХ користи се и у лечењу неких малигних обољења матичних ћелија хематопоезе као што су акутна лимфобластна леукемија (у рецидиву или у првој ремисији код леукемије високог ризика), акутна мијелоидна леукемија (у првој ремисији група високог ризика или у рецидиву) и лимфоми (у рецидиву). Последњих година мегатерапија с реинфузијом матичних ћелија хематопоезе је део протокола за лечење неких солидних тумора дечијег доба (неуробластом ИВ клинички стадијум и други солидни тумори: резистентни облици или рецидиви).
Годишње се код 20 до 30 деце оболеле од различитих хематолошких, онколошких, имунолошких или метаболичких болести постави индикација за трансплантацију матичним ћелијама хематопоезе.
Потреба обезбеђивања савремене и успешне терапије за групу тешко оболеле деце, сазнање да се ради о веома специјализованој и скупој терапијској процедури, као и чињеница да у нашој средини до тада није био развијен одговарајуци педијатријски пројекат иницирали су 1994. израду Програма оснивања и рада Одсека за интензивну терапију и негу, тј. трансплантацију матичним ћелијама хематопоезе у Служби за хематоонкологију Института. Министарство здравља Републике Србије усвојило је Програм и донело одлуку о његовој реализацији. Републички завод за здравствено осигурање Србије обезбедило је средства за набавку дела опреме и грађевинске радове, који су обављени током 1995-1996 године. Део средстава за израду филтера за прецишцавање ваздуха, као и део опреме за Одсек обезбеђен је ангажовањем Удружења родитеља деце оболеле од леукемије и других малигних болести "Звончица", које је формирано при Институту.
Захваљујући сарадњи лекара хематоонколошке службе Института и стручњака Института за нукеарне науке Винча направљен је микропроцесор за програмско замрзавање матичних ћелија хематопоезе, који је Институт Винча поклонио Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије.
Формирање Лабораторије за криобилогију при Одељењу за трансплантацију косне сржи помогла је владина хуманитарна организација Нуова Фронтиера (Италија), а током 2001. ангажовањем лекара Оспедале Ст. Герардо, Монза и невладине хуманитарне организациј ЦЕСВИ (Италија) добијена је донација групе Л’Еспресо чиме су значајно побољшане дијаностичке и терапијске могућности.
Прва трансплантација косне сржи од идентичног сродног даваоца (код детета оболелог од апластичне анемије) урађена је седамдестеих година прошлог века у Институту (др Ј. Кезић, др М. Микушка), а од хаплоидентичног даваоца, код дечака оболелог од тешке комбиноване имунодефицијенције 1990. (др М. Абинун, др Д. Вујић, др Д. Лилић).
Априла 1997 године, отварањен Одељења за трансплантацију косне сржи са лабораторијом за криобиологију у Институту сворени су услови за извођење следећих облика трансплантације: алогена од идентичног сродног даваоца и аутологна уколико није неоподно зрачење целог тела, што покрива око 75% потреба за овим обликом лечења код деце у нашој земљи. Прва алогена трансплантација у новоформираном Одељењу за трансплантацију косне сржи урађена је априла 1997. (код болесника који је боловао од тешке комбиноване имунодефицијенције), а прва аутологна (код болесника са рабдомиосаркомом) августа исте године, што је уједно и прва аутологна трансплантација косне сржи у нашој земљи.
У периоду од 1990-2003. трансплантација матичним ћелијама хематопоезе урађена је код 77 болесника Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије. Узраст ове групе болесника је био од 6 месеци до 18 година. Код 60% болесника индикација за трансплантацију матичним ћелијама хематопоезе био је један од облика лекемије. Остале индикације за трансплантацију су биле: апластична анемија, таласемија мајор, урођена имунодефицијенција, рецесивна форма остеопетрозе, рабдомиосарком, Ходгкин лимфом и неуробластом. Дијагноза, индикација за трансплантацију и припрема болесника односно даваоца и примаоца матичних ћелија хематопоезе као и праћење после трансплантације обављено је у Институту од стране лекара трансплантационог тима. Трансплантација матичним ћелијама хематопоезе урађена је код 13 деце у Институту, а остали болесници су после одређене припреме упућени у један од иностарних центара (Италија) и 5 деце (узраста преко 10 година) у Војно-медицинску академију у Београду.
Уједно отварањем овог одељења сворени су услови за криоконзервацију и чување хуманих ћелија и ткива, као што су матичне ћелије хематопоезе, фибробласти и хомографтови.
По основи Уговора о сарадњи са Институтом за онкологију и радиологију Србије трансплантациони тим Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије помогао је у организовању и реализацији две аутологне трансплантације косне сржи код болесника Института за онкологију и радиологију Србије.

Пројекција развоја

Уколико трансплантација косне сржи буде финансирама од стране Завода за здравствено осигурање планира се да у 2004 години буде урадено 10 до 15 трансплантација косне сржи (60 до 70% аутологне и 30 до 40% алогене од идентичног сродног даваоца без зрачења целог тела). Оптимализација протокола за криоконзервацију хуманих ћелија и ткива.
У 2005 години број урађених трансплантација би могао да буде 15 до 20 под условом да се обезбеди редовно финансирање, као и увођење минитрансплантације. Формирање банке хомографтова
Од 2006 до 2010 године увођење нових облика трансплантације (хаплоидентични сродни даваоца и несродни идентични даваоц). Израда пројекта и започињање формирање банке хуманих матичних ћелија хематопозе.

Запослени

Др Драгана Вујић, асс, начелник одељења. Рођена је 2 августа 1960 године у Београду. Медицински факултет у Београду завршила 1984 године, где је положила и специјалилистички испит из педијатрије 1993 године. Постала магистар медицинских наука 1995 године, магистарски рад је био под насловом "Значај цитохемијских испитивања патолошких ћелија у не Хочкинским лимфомима дечијег доба" на Медицинском факултету у Београду. Докторску дисертацију под насловом "Алтернативни облици имуномодулације код алогене трансплатације костне сржи у деце и учесталост болести калем против домаћина" одбранила је 1998 године.
Претходна запослења и кретања у служби: 1986-1987. лекар опште праксе у ДЗ "Др Симо Милошевић" у Београду; од 1988 запослена на Институту - Служба за хематологију и онкологију; од 1997. шеф одељења за трансплатацију костне сржи.
Чланство у стручним удружењима: СЛД- секција за хематологију и секција за трансплатацију, ЕБМТ гроуп (Европска група за трансплатацију костне сржи), СИОП (међународно удружење педијатара хематоонколога).
Остала ангажовања: асистент на предмету педијатрије Медицинског факултета у Београду, наставна база Институт за здравствену заштиту мајке и детета од 1999 године.
е-маил: вујицд@птт.yу

Др Драгана Јевтић, специјалиста педијатар. Рођена је 31 децембра 1969 године. Дипломирала на Медицинском факултету у Београду 1994 године, где је положила и специјалистички испит 1999 године. Постдипломске студије у току. Обалсти посебног интересовања и рада су трансплатација костне сржи АМЛ, АЛЛ (високи ризик, Б-лyмпломy).
е-маил: дрјевтиц@беотел.yу

Др Данка Реџић, специјалиста педијатрије.

Одговорна сестра одељења: Саровски Александра.
Укупан број медицинских сестра 10.
Укупан број хигијеничара 3.

Историјат

Прва алогена трансплантација костне сржи код болеснице са апластичном анемијом урађена седамдестих година прошлог века (др Ј. Кезић, др М. Микушка).
Прва алогена трансплантација од сродног делимично подударног даваоца код болесника са тешком комбинованом имунодефицијенцијом урађена 1990 године (др М. Абинун, др Д. Вујић, др Д. Лилић).
Изградња Одељења за трансплантацију костне сржи у периоду од 1994 до 1997 године.
Израда микропроцесора за криоконзервацију хуманих ћелија и ткива у периоду 1994 до 1996 године.
Прва криоконзервација хуманих матичних ћелија хематопоезе урађена 1996 године у Институту.
Одељење отворено априла 1997 године.
У новоформираном Одељењу прва алогена трансплантација од сродног подударног даваоца априла 1997 године, а прва аутологна августа 1997. што је уједно и прва аутологна трансплантација косне сржи у нашој земљи.
Лабораторија за криоконзервацију саграђена 2000 године (једина лабораторија ове врсте у нашој земљи у којој је могуће чување криоконзервисаног материјала у течном азоту).
Криоконзервација фибробласта од 1999 године.
Криоконзервација хомографтова 1999 године.
Прва колекција матичних ћелија хематопоезе из крви пупчаника 2001 године.
Укупан број урађених трансплантација у Институту до сада 15.