За непуних девет година, библиотека Института је утростручила књижни фонд (последња заведена књига носи број 4435), те је удвостручила фондове стране периодике (укупно 62 наслова). Број корисника је у сталном порасту. У току 2007. уписано је близу 30 нових корисника, а само у првих шест месеци 2008. године 27 нових корисника.

Већ почетком 90-тих, са комадањем државе и увођењем санкција, престаје претплата на дестине домаћих и страних часописа, а самим тим и сарадња наших лекара у тим часописима поготово „југославенске“ оријентације. Већ овлашни преглед домаће периодике од 1991. године показује да су наши стари лекари, рођени између два рата, неупоредиво били ангажованији у писању радова, од данашњих млађих лекара. Лекари Института су давали печат Југославенској педијатрији, Лијечничком вјеснику, Архиву за заштиту мајке и дјетета и низу других часописа.

Данас је ситуација више него поразна: Институт је претплаћен на само 3 домаћа часописа (Српски архив, ЈАМА (преводи из америчке ЈАМЕ) и Инфотека). Низ часописа, истина, примамо гратис, али је тај пријем и нередован и спорадичан. Појединаца донатора је све мање.

Што се тиче  домаће периодике, генерално гледано, она је у нас, посебно у овој средини, неоправдано и неправедно потцењена. Од часописа се повремено прати Српски архив, тај наш најстарији медицински часопис, који излази од 1874. године, а радо се у њему и објављује, јер се радови вреднују на current content-у. Међутим, највећи интерес и данас побуђује ACTA MEDICA PEDIATRICA, КОЈИ ЈЕ ИЗЛАЗИО СВЕГА ТРИ ГОДИНЕ (1997-1999.).

 Главни циљ је био и остао да од библиотеке Института начинимо једну од најзначајнијих научних библиотека у Србији. Следећи тај циљ  прикупљамо библиотечку грађу било у установи било на страни. Резултат тих напора су били и каталози које библиотека није имала пола века: лисни алфабетски ауторски каталог са више од 2500 до сада обрађених књига, враћање у фонд готово 300 књига, каталог иностране периодике (десето издање - доступан на интернету), библиографија радова - Проблеми у педијатрији (1990-2007.) са 573 библиографске јединице, и најзад I издање каталога домаће периодике на чему радимо последњих неколико месеци. Укратко, библиотекар ради за садашње али и за будуће генерације, а није у могућности да сагледа ефекте и значај тога рада; он мора да гледа далеко за разлику од средине која је често кратковида и глува и за напоре и за оправдане захтеве.