МЕРЕЊЕ ЗАДОВОЉСТВА ЗАПОСЛЕНИХ У ИНСТИТУТУ ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ МАЈКЕ И ДЕТЕТА СРБИЈЕ „ДР ВУКАН ЧУПИЋ“

Испитивањем задовољства запослених у 2010. години је обухваћено 271 испитаника.
Адекватношћу опреме за рад у служби, од анкетираних који су одговорили на питање, задовољно је 27% запослених, ни задовољних ни незадовољних је било 33%, а незадовољних 40%. На ово питање није одговорило 4,8% анкетираних.

Графикон 1.    Мишљење запослених о адекватности опреме у служби



Међуљудским односима, од анкетираних који су одговорили на питање, је задовољно 29% запослених, ни задовољних ни незадовољних је било 30%, а незадовољних 41%. На ово питање није одговорило 5,9%. И у овом сегменту посла повећано је учешће радника који су незадовољни и веома незадовољни (графикон 15).

Графикон 2. Задовољство запослених међуљудским односима



Непосредном сарадњом са колегама, од анкетираних који су одговорили на питање, задовољно је 47%, ни задовољно ни незадовољно је 31%, а незадовољно је 22%. На ово питање није одговорило 6,3% анкетираних.

Графикон 3. Мишљење запослених о непосредној сарадњи са колегама



Аутономијом у обављању посла, од анкетираних који су одговорили на питање, задовољно је 41% запослених, ни задовољних ни незадовољних је 34%, а веома незадовољних 25%. На ово питање није одговорило 8,1% анкетираних.

Графикон 4. Задовољство запослених аутономијом у обављању посла



Могућностима професионалног развоја које пружа садашњи посао, од анкетираних који су одговорили на питање, задовољно је 26% запослених, ни задовољних ни незадовољних било је 32%, а незадовољних 42%. На ово питање није одговорило 5,2%. У односу на претходне године, више је запослених који су задовољни овим аспектом посла.

Графикон 5. Задовољство запослених могућностима професионалног развоја     (напредовања на послу)



Расположивим временом за обављање задатих послова, од анкетираних који су одговорили на питање, задовољних је 40% запослених, ни задовољних ни незадовољних је било 33%, а незадовољних 27%. На ово питање није одговорило 5,5% анкетираних.

Графикон 6. Задовољство запослених расположивим радним временом за      обављање задатих послова



Могућностима да у раду користе сва своја знања, способности и вештине, од анкетираних који су одговорили на питање, задовољно је 36% запослених, незадовољних је 27%, а ни задовољних ни незадовољних је 37%. На ово питање није одговорило 7% анкетираних.

Графикон 7.     Задовољство запослених могућностима да у раду користе сва своја знања, способности и вештине



Запослени су најмање задовољни финансијском надокнадом за рад (платом). Од анкетираних који су одговорили на питање, платом је задовољно само 3% запослених, ни задовољних ни незадовољних је било 10%, незадовољних 87%. На ово питање није одговорило 3,7% анкетираних. У односу на претходну годину повећан је проценат веома незадовољних, а смањен проценат задовољних и оних који се изјашњавају као ни задовољни ни незадовољни (Графикон 6).

Графикон 8. Задовољство запослених платом



Одговори анкетираних радника су показали да постоји велики степен незадовољства и да су поред плате, најмање задовољни могућностима за континуирану едукацију. Овим аспектом посла, од анкетираних који су одговорили на питање, задовољно је само 27% запослених, ни задовољних ни незадовољних било је 32%, а незадовољних 41%. На ово питање није одговорило 5,2% запослених. У односу на претходну годину повећан је проценат радника који су веома незадовољни и незадовољни, али и проценат радника који су веома задовољни могућностима за континуирану едукацију (Графикон 7).

Графикон 9. Задовољство запослених могућностима за континуирану едукацију



Постојањем редовних евалуација рада запослених од стране руководиоца, од анкетираних који су одговорили на питање, задовољно је 29% запослених, незадовољних је 32%, а ни задовољних ни незадовољних 39%. На ово питање није одговорило 6,3% анкетираних.

Графикон 10. Задовољство запослених постојањем редовних евалуација рада од стране руководиоца



Подршком коју добијају од претпостављених у реализацији радних задатака задовољно је 34% запослених и тај проценат је мањи у односу на претходну годину, 26% је ни задовољних ни незадовољних, а 40% незадовољних. На ово питање није одговорило 4,4% анкетираних (Графикон 10).

Графикон 11. Задовољство запослених подршком претпостављених



Могућношћу да своје идеје изнесу претпостављенима, од анкетираних који су одговорили на питање, задовољно је 36% испитаника, што је мање у односу на претходну годину, незадовољно је 34%, а ни задовољно, ни незадовољно је 30% запослених. На ово питање није одговорило 5,9% анкетираних.

Графикон 12. Задовољство запослених могућностима да изнесу своје идеје претпостављенима



Добијањем јасних упутстава шта се од њих очекује, од анкетираних који су одговорили на питање, у оквиру посла задовољно је 36% запослених, незадовољно је 32%, а ни задовољних ни незадовољних је 32%. На ово питање није одговорило 6,6% анкетираних.

Графикон 13. Задовољство запослених добијањем јасних упутстава шта се од њих очекује у оквиру посла



Сваки други запослени осећа се често или увек емоционално и физички исцрпљен након посла, с тим да се нешто већи број запослених изјаснио да осећа физичку исцрпљеност (графикон 16).

Графикон 14. Емоционална и физичка исцрпљеност запослених након посла



Умор на помисао да треба да иду на посао, од анкетираних који су одговорили на питање, осећа често или увек 43,2% запослених, а још 18,5% понекад. Умор на послу не осећа или осећа ретко свега 13% запослених. На питање није одговорило 25% анкетираних.

Графикон 15. Осећај умора на помисао да треба да иду на посао



Када пореди колико је био задовољан пре 5 година и данас, од анкетираних који су одговорили на питање, 13% су задовољнији сада, 41% сматра да нема разлике, а 46% запослених су сада незадовољнији. На ово питање није одговорило 4,4% анкетираних.

Графикон 16. Задовољство послом пре 5 година и данас



Од анкетираних који су одговорили на питање, 40% не би мењала посао у наредних 5 година. У државном сектору здравства остало би 31% запослених, а 9% би отишло у приватни сектор здравства. Послове ван здравствене заштите радило би 20% запослених. На ово питање није одговорило 4,8% анкетираних (Табела 2). 

Графикон 17. Мишљење запослених о промени садашњег посла (у процентима)



Узимајући све наведено у обзир, од анкетираних који су одговорили на питање, 24% испитаника се изјаснило да је задовољно послом који сада обављају, 34% је незадовољно, а 42% се изјаснило да нису ни задовољни, ни незадовољни. На ово питање није одговорило 3,3% испитаника.

Графикон 18 .    Задовољство запослених у болницама у Београду садашњим послом



Од анкетираних који су одговорили на питање, руководећу функцију имало је 49 (19%) испитаника. На ово питање није одговорило 13 испитаника или 4,8% од укупног броја анкетираних.

Графикон 19. Структура испитаника у односу на руководећу функцију



Од анкетираних који су одговорили на питање, структура испитаника у односу на занимање је скоро непромењена у односу на претходне године. И у 2010. години највише су били заступљени здравствени радници, 191 или 74%. На питање о занимању није одговорило 10 испитаника (3,7%).

Графикон 20. Структура испитаника према занимању



Задовољство запослених различитим аспектима посла може се исказати и просечном оценом. Највећом просечном оценом запослени су оценили непосредну сарадњу са колегама и аутономијом у обављању посла . Убедљиво најнижом оценом запослени су оценили плату, а затим могућности за континуирану едукацију (табела 1).

Табела 1.     Задовољство запослених различитим аспектима посла исказано просечном оценом



Графикон 21. Просечна оцена задовољства у односу на занимање испитаника



Као и претходне године, својим послом значајно су задовољнији запослени који су на руководећим местима, у односу на запослене који немају руководећу.

Графикон 22. Просечна оцена задовољства у односу на руководећу функцију  испитаника



Запослени су имали могућност да у упитник упишу своје предлоге за унапређење квалитета рада и задовољства запослених у здравственим установама. У односу на претходну годину било је знатно мање конкретних предлога за побољшање услова рада, а више је кроз коментаре исказивано незадовољство послом. Највише коментара односило се на потребу повећања плате запосленима у болницама. Предлози су и да се више плати ноћни рад и рад за време празника, да је потребно више едукације, повећање броја запослених, смањење административног рада. Пуно коментара било је на рачун лоших међуљудских односа у установи, као и пуно критика руководећег кадра. Радници сматрају да су потребни стручни, обучени и одговорни руководиоци. Такође, желе да буду више поштовани и цењени на радном месту, више похвала и увођење награђивања према раду. Неколико запослених је написало да нема сврхе да дају своје коментаре, јер сигурно неће бити уважени или да су давали предлоге у претходном испитивању, али да се ништа није променило.

АНАЛИЗА АНКЕТЕ О ЗАДОВОЉСТВУ ЗАПОСЛЕНИХ У ИНСТИТУТУ ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ МАЈКЕ И ДЕТЕТА СРБИЈЕ „ДР ВУКАН ЧУПИЋ“

Дана 06.12.2010. у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије одржано је испитивање задовољства запослених у 2010. години. Подељено је 630 упитника, колико је тог дана било пристуних запослених радника на послу. Враћено је попуњених 271 упитника. Анализом враћених упитника, од анкетираних који су одговорили на питања, утврђено је следеће:

Адекватношћу опреме за рад у служби задовољно је 27% запослених, ни задовољних ни незадовољних је било 33%, а незадовољних 40%. На ово питање није одговорило 4,8% анкетираних.

Међуљудским односима је задовољно 29% запослених, ни задовољних ни незадовољних је било 30%, а незадовољних 41%. На ово питање није одговорило 5,9%. И у овом сегменту посла повећано је учешће радника који су незадовољни и веома незадовољни.Непосредном сарадњом са колегама задовољно је 47%, ни задовољно ни незадовољно је 31%, а незадовољно је 22%. На ово питање није одговорило 6,3% анкетираних.

Аутономијом у обављању посла задовољно је 41% запослених, ни задовољних ни незадовољних је 34%, а незадовољних 25%. На ово питање није одговорило 8,1% анкетираних.

Расположивим временом за обављање задатих послова задовољних је 40% запослених, ни задовољних ни незадовољних је било 33%, а незадовољних 27%. На ово питање није одговорило 5,5% анкетираних.

Могућностима да у раду користе сва своја знања, способности и вештине задовољно је 36% запослених, незадовољних је 27%, а ни задовољних ни незадовољних је 37%. На ово питање није одговорило 7% анкетираних.

Запослени су најмање задовољни финансијском надокнадом за рад (платом). Платом је задовољно само 3% запослених, ни задовољних ни незадовољних је било 10%, незадовољних 87%. На ово питање није одговорило 3,7% анкетираних. У односу на претходну годину повећан је проценат веома незадовољних, а смањен проценат задовољних и оних који се изјашњавају као ни задовољни ни незадовољни.

Одговори анкетираних радника су показали да постоји велики степен незадовољства и да су поред плате, најмање задовољни могућностима професионалног развоја које пружа садашњи посао. Овим аспектом посла задовољно је само 26% запослених, ни задовољних ни незадовољних било је 32%, а незадовољних 42%. На ово питање није одговорило 5,2%.

Могућностима за континуирану едукацију је задовољно 27% запослених, ни задовољних ни незадовољних било је 32%, а незадовољних 41%. На ово питање није одговорило 5,2% запослених. У односу на претходну годину повећан је проценат радника који су веома незадовољни и незадовољни, али и проценат радника који су веома задовољни могућностима за континуирану едукацију.

Постојањем редовних евалуација рада запослених од стране руководиоца задовољно је 29% запослених, незадовољних је 32%, а ни задовољних ни незадовољних 39%. На ово питање није одговорило 6,3% анкетираних.

Подршком коју добијају од претпостављених у реализацији радних задатака задовољно је 34% запослених и тај проценат је мањи у односу на претходну годину, 26% је ни задовољних ни незадовољних, а 40% незадовољних. На ово питање није одговорило 4,4% анкетираних.

Могућношћу да своје идеје изнесу претпостављенима задовољно је 36% испитаника, што је мање у односу на претходну годину, незадовољно је 34%, а ни задовољно, ни незадовољно је 30% запослених. На ово питање није одговорило 5,9% анкетираних.

Добијањем јасних упутстава шта се од њих очекује у оквиру посла задовољно је 36% запослених, незадовољно је 32%, а ни задовољних ни незадовољних је 32%. На ово питање није одговорило 6,6% анкетираних.

Сваки други запослени осећа се често или увек емоционално и физички исцрпљен након посла, с тим да се нешто већи број запослених изјаснио да осећа физичку исцрпљеност.

Умор на помисао да треба да иду на посао осећа често или увек 43,2% запослених, а још 18,5% понекад. Умор на послу не осећа или осећа ретко свега 13% запослених. На питање није одговорило 25% анкетираних.

Када пореди колико је био задовољан пре 5 година и данас 13% су задовољнији сада, 41% сматра да нема разлике, а 46% запослених су сада незадовољнији. На ово питање није одговорило 4,4% анкетираних.

40% не би мењала посао у наредних 5 година. У државном сектору здравства остало би 31% запослених, а 9% би отишло у приватни сектор здравства. Послове ван здравствене заштите радило би 20% запослених. На ово питање није одговорило 4,8% анкетираних. 

Узимајући све наведено у обзир 24% испитаника се изјаснило да је задовољно послом који сада обављају, 34% је незадовољно, а 42% се изјаснило да нису ни задовољни, ни незадовољни. На ово питање није одговорило 3,3% испитаника.

Руководећу функцију имало је 49 (19%) испитаника. На ово питање није одговорило 13 испитаника или 4,8% од укупног броја анкетираних.

Структура испитаника у односу на занимање је скоро непромењена у односу на претходне године. И у 2010. години највише су били заступљени здравствени радници, 191 или 74%. На питање о занимању није одговорило 10 испитаника (3,7%).

Задовољство запослених различитим аспектима посла може се исказати и просечном оценом. Највећом просечном оценом запослени су оценили непосредну сарадњу са колегама и аутономијом у обављању посла. Убедљиво најнижом оценом запослени су оценили плату, а затим могућности професионалног развоја које пружа садашњи посао.

Као и претходне године, својим послом значајно су задовољнији запослени који су на руководећим местима, у односу на запослене који немају руководећу.

Запослени су имали могућност да у упитник упишу своје предлоге за унапређење квалитета рада и задовољства запослених у здравственим установама. У односу на претходну годину било је знатно мање конкретних предлога за побољшање услова рада, а више је кроз коментаре исказивано незадовољство послом. Највише коментара односило се на потребу повећања плате запосленима у болницама. Предлози су и да се више плати ноћни рад и рад за време празника, да је потребно више едукације, повећање броја запослених, смањење административног рада. Пуно коментара било је на рачун лоших међуљудских односа у установи, као и пуно критика руководећег кадра. Радници сматрају да су потребни стручни, обучени и одговорни руководиоци. Такође, желе да буду више поштовани и цењени на радном месту, више похвала и увођење награђивања према раду. Неколико запослених је написало да нема сврхе да дају своје коментаре, јер сигурно неће бити уважени или да су давали предлоге у претходном испитивању, али да се ништа није променило.